Општинске новине

Стр. 674

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

тако велики као што је у рату био велики војник, Он ништа не пропушта што води снажењу земље изнутра и споља. Он, пре свега, мисли на сигурност земље. Знајући добро вредност војне силе за сигурност младе, тек новостворене државе, Он јој поклања Своју сталну и особиту бригу, до последњега Свога дана. Није било ниједнога иоле крупнијега питања које се тицало организације, наоружања, наставе илп

Краљ Александар са Н>. В. Краљицом Маријом после рата обилази гробља Својих рагних другова на Крфу васпитања војске, а да Он није био с њим упознат, и до стручних детаља. Слободно се може казати, да се за сав напредак наше војне силе у првом реду дугује Блаженопочившем Краљу. Верна Његова војска остаће Му зато вечито захвална. При свему том што је тежио да има јаку војну силу, ради безбедности земље, Велики Покојник био је искрени поборник мира, уосталом и јер је био дубоко свестан колико је нашој младој држави мир потребан. Зато је мудро избегавао све што је водило ма каквом заплету и конфликту. Као вешти крмар, умео је Он да води поуздано државни брод кроза све перипетије и опасности. Велики Војник, на срећу наше земље, уједно је и Мудар Политичар.

Једна од највећих заслуга Блаженопочившег Краља после Уједињења јесте рад на духовном јединству народа. Срцем и душом одан идеји потпуног јединства, Он га са Највишег Места и спроводи, дајући нам свима пример и сузбијајући сваки племенски шовинизам. У томе је Он био далеко изнад свих нас. Познато је, широм целе наше Отаџбине, шта је Он све у томе погледу чинио, речју и делом, и за то Му свако одаје највеће признање. Он је тиме постао и духовни а не само територијални Ујединитељ нашега народа — прави Творац јединствене Југославије. И на сваком другом пољу државнога и националнога рада био је Блаженопочивши Краљ неуморан и први на послу. Последњи његов пут, са кога нам је враћен мртав, показује, још једном више, колико -је Блаженопочивши Краљ био Витез дужности. Исто онако као што је у рату био готов да се у свакоме моменту и лично жртвује, тако је и сада, у миру, на послу за добро Своје земље, био до краја пожртвован. Његова Света Жртва, поднета на државном и народном послу, то доказује. Најзад, и последњи моменат који, можда више него ишта друго, показује колико је Витешки Краљ Ујединитељ био велики патриота. Последњу Своју мисао, последње Своје речи Он посвећује Отаџбини, чији је Он био Творац и Отац. У Његовим знаменитим речима „Чувајте Југославију!", које је уз последњи Свој дах успео да изговори, огледа се управо цео Његов живот и рад. Зар нам оне не кажу: „Теби Сам, Драга Отаџбино, био посветио цео Свој живот; Теби сада посвећујем и последњу Своју мисао". Знамо како су последње речи Умирућег Краља схваћене као Свети Аманет 'Који нам Он оставља. А као одјек на ту поруку Краља Мученика дошао је — видели смо — свеопшти Завет целе земље: „Чуваћемо Југославију" .... „Ми чувамо Југославију" .... Овај завет постао је гесло, национални мотив свих Југословена од Триглава до Тимока и од Суботице до Ђевђелије. Он је још више збио наше редове и прикупио наше снаге. Витешки Краљ и на смртном Своме часу нас уједињује. Он је, за^иста, постао прави наш Ујединитељ, толико значајним Својим радом за живота, као и мученичком Својом смрћу и, у часу смрти, остављеним Аманетом. Кобни револверски меци у Марсељу пре=секли су живот нашега Великана. Али Његово дело, предмет сталне Његове бриге, до последњега даха, Његова Југославија, остаће за увек, да пркоси свима којима је она трн у оку била. Нека је вечита Слава и хвала Витешком Краљу-Ратнику и Ујединитељу!