Општинске новине

Стр. 676

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

јом, која је — као главна снага српске војске — имала пресудну улогу у решењу и успешном завршетку српско-турског и српскобугарског рата 1912—13 године, ко.ји су имали за циљ ослобођење и уједињење Јужних Срба са мајком Србијом. У светског рату 1914—18 године, због болести пок. Краља Петра I Великог Ослободиоца, поред дужности Врховног команданта над целокупном српском војском, Он прима дужност ноеиоца целокупне Краљевске власти, као Регент, водећи државни брод у најкритичнијим и најгежим приликама и околностима, које су могле снаћи један народ и државу.

Краљ Александар као питомац Царског пажевског корпуса у Петрограду У неравној борби са далеко снажнијим и силнијим непријатељем имала се бранити слобода и независност малене Србије — Пијемонта свеколиког југословенског народа. По паду Србије 1915 год. поставио му се, као помоћнику и заступнику Његовог бесмртног Оца, још тежи задатак, да поред васкрса поробљене Отаџбине, оствари и вековни народни сан и идеал — уједињење троименог једнокрвног народа у једну снажну и моћну државу. Сви ти постављени задаци захтевали су витеза и мужа, који је у себи требао да спаја све особине потребне једном великом и обдареном војсковођи, дипломати, државнику, политичару и организатору.

Како је те све задатке извршио пок. Краљ Александар I Ујединитељ, непристрасна историја изнеће детаљно садањим и будућим покољенима, а ми ћемо се задржати само на Његовој улози војника, команданта и војсковође — вође Његовог наоружаног народа. Краљ Александар I Ујединитељ — као војник Краљ Александар I родио се на Цетињу 17 децембра 1888 године, као треће дете Кнеза Петра Карађорђевића и књегиње Зорке, кћери Кнеза Црне Горе Николе I. По смрти Његове узвишене мајке, Његов отац Краљ Петар преселио се с породицом у Женеву, где се сав посветио нези и васпитању своје деце, учећи их да и у туђини остану синови свога народа. Желећи да му синови добију право војничко васпитање, Краљ Петар је дао доцније оба сина у руски Царско-Пажевски корпус у Петрограду. Краљ Александар у Пажевском корпусу, још као дечак и млад војник, показао је најлепше војничке врлине: дисциплинованост, ванредну ревност, другарство, искреност, чврст и светао карактер. Кад је Краљевић Александар навршио 15 година, — 17 децембра 1903 год. — ступа у редове српске во.јске и под руководством својих наставника, најистакнутијих и најспособниих професора и официра, ради на свом општем и во.јничком образовању. Обдарен од природе, врло одлучан, а при том ванредно бистар, млади Краљевић Александар показао је врло велику ревност, да се упозна не само са општим знањем и начином живота великих напредних народа, већ је тежио, да се до танчина упозна са животом и стањем свог народа. Сви његови наставници једнодушно истичу интересовање младог Краљевића за народну историју и проучавање народног живота. Поред тога Он се посвећује и проучавању јавно-политичких и социјалних питања и знањима из војне струке, за коју је увек гајио велике наклоности.. У току своје службе у војсци, млади Краљевић, као подофицир српске војске, упућен је поново у Пажевски корпус у Петрограду и по завршеном школовању у Пажевском корпусу враћа се у Србију, да у српској војсци настави даље напредовање. 15 марта 1909 године млади Краљевић Александар произведен је у чин пешадиског потпоручника и истога дана проглашен је за Престолонаследника; у чин пешадиског поручника унапређен је 18 априла 1910 године; V чин пешадиског капетана унапређен је 26 фебруара 1911 године; у чин пешадиског мајора унапређен је 4 децембра 1911 године. С.јајне одлике војника развијале су се у све већој мери. У колико је више напредовао у војничкој каријери, у толико се више упознавао са дужностима и потребним знањима,