Општинске новине

3*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 679

Успех I армије у Кумановској битци најважнији је догађај у првом балканском рату 1912—13 године. Победом српске војске на Куманову омогућена је бугарској тракијској армији офанзива ка Једрену и Цариграду, јер је био обезбеђен десни бок и дубока позадина поменуте армије. Овим успехом такође је отклоњено надирање Турака долином Јужне Мораве ка Нишу, а сем тога, што је било од пресуднијег утицаја и значаја, отклоњено је снажно надирање турске Вардарске армије преко Страцина, Ћустендила ка бугарској престоници Софији, чиме би били парирани сви успеси бугарске тракијске армије. Победом српске војске на Кумановској висоравни, може се рећи, да је био решен први балкански рат. У Кумановској битци, командант I армије Престолонаследник Александар испољио је одлике правог команданта и војсковође: брзу процену и сналажење у ситуацији, доношење муњевитих одлука, као и њихово енергично извршење. На самом бојишту, у непосредној близини својих трупа, под смртоносном музиком топова, митраљеза и пушака, излажући и самог себе највећим опасностима, Он је проучавао душу својих бораца и њихову ратничку вредност. По завршеној битци трупе I армије предузеле су гоњење потученог непријатеља и заузеле су Скопље 26, а Велес 29 октобра. По заузећу истих, I армија добила је задатак, да продужи даље операције ка Битољској области . У том циљу I армија је предузела покрет главном снагом концентричним правцима ка Битољу, а једним својим делом ка Солуну. На положајима код Битоља непријатељ се грозничаво спремао да да последњи очајан отпор. Али и поред велике жилавости турских трупа и снажног отпора, као и природних препрека, трупе I српске армије, понете снажним нападним еланом, однеле су величанствену победу, која је коначно решила рат и за увек срушила господарство Турака над овим лепим класичним српским крајевима. И ову битку изборила је I српка армија под командом Престолонаследника Александра. Растројство турских трупа, започето у Кумановској битци, било је довршено Битољском битком. Турски делови, који су одступили у Албанију, нису више престављали трупе способне не само за нападна предузећа већ ни за одбрану. Извршивши, може се рећи, у једном налету и пре савезничких војсака свој задатак, српска .је во.јска била у стању да својим дејством помогне своје савезнике у извршењу њихових задатака и да одвоји знатну снагу (II армију) за помоћ Бугарској на Тракијском бојишту, ма да то није било предвиђено уговором о савезу.

На Моравско-Вардарском бојишту Балканског ратишта командант I Армије положио је сјајан испит за команданта и војсковођу. После сјајног успеха на Куманову и ослобођења територије до Прилепа, Престолонаследник Александар је 2 новембра 1912 унапређен, од стране Врховног Команданта Краља Петра I, у чин пешадиског потпуковника, а 27 јануара 1913 у чин пешадиског пуковника, у знак признања Његових заслуга на бојном пољу. б) Српско-бугарски рат 1913 године После свршеног првог Балканског рата, настао је спор око поделе задобијених територија од Турске између савезника: Србије и Бугарске с једне стране и Бугарске и Грчке

Повлачење српске војске преко Албаније 1915 год.

с друге стране. На предлог српске владе, да спор између Србије и Бугарске реши високи арбитар-руски цар Никола II, као што је то и било предвиђено уговором о савезу, бугарска војска одговорила је мучким и изненадним нападом на српске тр\ше на Овчем Пољу код Штипа у току ноћи 29/30 јуна Коцка је била бачена. Рат Бугарске са Србијом је отпочео, а тиме и други Балкански рат. У петодневној врло крвавој битци на Брегалници, од 30 јуна до 4 јула, српска војска не само да је одбила нападе знатно надмоћних бугарских снага, већ је прешла у снажан противнапад. У том противнападу I српска армија извршила је пробој непријатељског фронта и нанела главни удар непријатељу, одбацив га на стари бугарско-турски гранични фронт. И у другом балканском рату Престолонаследник Александар, са својом већ прослављеном I армијом, понова доноси пресудне резултате у битци. Уласком у акцију савезничке румунске војске, која је после прелаза Дунава у брзом налету избила у правцу Софије, непријатељ је био принуђен на закључење мира, који је закључен у Букурешту 10 августа 1913 године. Победе на Куманову, Битољу и Брегалници, које су уздигле углед и престиж српске