Општинске новине
5
6ИБПИ0ТЕИА 0ПШТИК5 ГРАДД БЕОГРАДА БЕОГРАДСКЕ НОВИН Г Стр. 693
Велико дело Ослобођења српског племена, за које се живи и мре почело је да) се изводи. Оно је у Вама, Височанство, нашло свога одважног заточника, а у непобедним српским .армијама, најпоузданијег јемца да ће бит« и остварено. С вером у Бога, као што је исписано на светим заставама српских јуначких пукова, с вером у несаломљиву свагу свога народа, с вером у безграничну љубав народну према слободи, носите Височанство и даље слободу жуднима слободе. Височанство, Првим замахом Твојим и Твојих витезова, однео си слободу: Куманову, Скопљу, Велесу, Прилепу, Битољу и Охриду. Ова мила) места прошлости «аше света су места данашњице наше. Света су по светим гробовима деце српске, света по јуначким подвизима знаних и незнаних јунака наших. Те велике костурнице реткога пожртвовања речито 1 приповедају: завојевач је побећен, робље је слободно, уништена је сила, родило се право. Височанство, Прве услуге Отаџбини својој, прве услуге витешком народу своме, учинили сте у име узвишених принципа: тријумфа слободе над тиранијом — победе правде над неправдом, слома силе 'над прабом. Тако је и мордо отпочети своју службу Отаџбини Праунук Вожда Карађорђа, Син Војводе Петра Мркоњића. Ја Вас молим, Височанство, служите тим идеалима и даље као човек и као будући владалац српски! Ваше Височанство, У тренутку, кад се орлови Твоји „крвавога кљуна до корена и крвавих крила до рамена" спрем.али гњезду своме, да на лаворикама славе своје одморе своје јуначке кости, поклич убојне трубе позвао их је V нову борбу, у нову славу. У долини тихе Брегалнице, на обала!ма хучнога Вардара спремао је неблагодарни брат небратски посао; спремао се: да победи непобедне, да саломи несаломљиве, да унизи прослављене, да отме витешки освојено, да присвоји добро Србиново. И лину крв, Брегалница потече крвава, Врдар V истини пронесе коње и јунаке. Наша историја није забележила крвави^у битку од Косова; није записала ни славнију битку од Цар;а Душана. Гинуло се и побеђивало се. Борци при издисају као да су чули речи Карађорђеве и Хајдук Вељкове: тако се бије наша децо драг.а з® славу и слободу свога племена. Тако је морало бити. Наоод је свеено поднесс велике жртве да би ослободио неослобођене, да би синула срећа несрећнима, да би престале муке мученицим-а. Победило се, али се изгинуло. О, ви свете сени палих витезова, никад вас неће заборавити Српски народ и његов Краљ. И данас у данима велике народне радости сећају вас се са дубоком захвалношћу. Ваше Височанство, Дани у којима живи српско племе велики су. Светло место у стварању њихову заузима Ваше Височанство и Ваша славна I армија. Вама Височанство и Вашој армији, а преко Вас и целокупној храброј Српској Војсци, Београд изјављује дубоку, топлу и срдачну захвалност. У знак те захвалности Београд Вас моли да примите Височанство ову сабљу, којом сте у минулим ратовима и Ви и Ваши храбри војници
тако витешки ратовали; да је носите с гордошћу на коју има пуно право осветник Косова, победник са Куманова, јунак са Битоља. Нека она Височанство никада не сине без потребе, а кад сине нека се никад не поврати у корице без части за Ваше Височанство, без славе за српско племе. Добро дошли, Височанство, са Својим витезовима; добро дошли у престоницу, која Вас воли и која се Вама поноси. Живели!" Командант I армије Престолонаследник Александар, на тај поздрав је одгсворио: „Признање и похвалу, коју ви Мени упућујете, у име драгог ми Београда Ја бих хтео врло радст поделити са свима српским официрима и војницима. Али, на жалост ову нашу велику ратничку тековину не могу поделити са свима њеним творцима, јер је велики број оних јунака, који су ово сјајно дело створили, остао на нашим бојним пољима. Нека нам за утеху послужи то, што је већина њихових светлих гробова остала у границама наше нове Отаџбине.
Пешаци на рукама извлаче топове
Дична и победоносна Српска Војска победама _на Куманову, Прилепу и Битољу, повратила је оне наше земље, које су нам пре толико година турски завојевачи отели. Победама на Брегалници ми смо Српству сачували дефинитивно наше земље против нссвих балканских завојезача. Гробовима наших јунака код Једрена и Скадра наш народ је утврдио своје првенство на Балкану, како у погледу своје снаге, тако у погледу своје верности и великодушности. Не великим, већ срећним, треба да се сматра Онај, који је командоваст у рату овим заиста великим народима." 3. Светског рата 1914—1918 год. Светског рата 1914—1918 год. истакао се као Врховни Командант у свој својој величини: а) Рата 1914 год. Рата 1914 год. када је Аустро-Угарска напала невину малену Србију, ма да је био свестан, да се има да води неравна борба, ипак