Општинске новине

6*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 703

вата и Словенаца, те сагледати за живота плодове својих великих и натчовечанских напора. Живели моји дични, победоносни јунаци!" 31. марта 1920. год. Београд Врховни Командант Престолонаследник, Александар с. р. Витешки Краљ Александар I, Ујединитељ као војник у рату показао је особине великог и храброг војника: 1. Дисциплинован, коју је особину испољио и стекао још као кадет у Пажевском Корпусу. Карактеристичан је Његов сусрет са заповедником флоте код Цушиме, Адмиралом Старком у Петрограду 1905 год. кад га је у ставу „мирно" дочекао. Адмирал се поклонио и отишао. Њега кад су упитали зашто није ословио адмирала, одговорио је: „Ја сам кадет, а он је адмирал". Дисциплинован је увек и волео је дисциплиноване људе. Он сматра, а тако и јесте, да је дисциплина највећа врлина сваког војника, па и сваког човека. 2. Храбар, коју је особину испољавао увек. а. Лична храброст, коју је Он увек испољавао била је већ позната целој војсци. Она је у безброј примера челичила за време рата вољу наших официра као и војника. Сваки је од официра и војника бораца знао да исприча по неки случај, кад Он ни на молбу Своје пратње није хтео да се склони, кад се налазио на месту највише изложеном непријатељској ватри. Као интересантан пример наводимо само случај: кад су на Флоки 31 августа (13 септембра) 1918 год. Краљ Александар I, Генерал Франше д'Епере, Војвода Степан Степановић, Војвода Живојин Мишић, Генерал Петар Бојовић, Пуковник Петар Пешић поред осталих команданата, завршили конференцију о сутрашњој офанзиви, па се враћао ка својој бараци на Јелаку. До ње су водила 2 пута: један заклоњен иза брега и један отворен и под сталном ватром. И, Он је, кад су га упозоравали којим је сигурније ићи, узвикнуо: „Идите сви ви тамо, ја ћу овим". б. Командантска храброст код Њега је природан дар. То се очигледно манифестује из Његових енергичних наређења и узимања одговорности у најтежим моментима, као и при уласку у рат 1914 год. и при гоњењу после пробоја Солунског Фронта 1918 год. 3. Чврст карактер показује у свима па и у најсудбоноснијим моментима рата. Нико није био у стању да утиче на Њега. И, благодарећи чврстини Његовог карактера могла је његова мудрост и да дође, кад треба и где треба, до потпуног изражаја. 4. Потпуно дорастао за улоге, као Регенг и Врховни Командант, које је вршио. Победоносни ратови којима се свет дивио и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Сло-

венаца, Краљевине Југославије, за ово су најбољи доказ. 5. Скроман, као ретко ко, а која се особина код Њега огледала у свима поступцима, како у начину живота, тако и у одрицању нарочитих помпи и парада. Биће од интереса: ако се изнесе у прилог Његове скромности како је Он тек 17 (4) септембра 1918 год. произведен у чин Генерала указом, који је потписао у Кастелу код Атине Краљ Петар I и Министар Војни Генерал Михаило Рашић, као и преписка која је вођена око тога, да се приволи, да Он прими то унапређење: „Претседник Министарског Савета Никола Пашић у име целог кабинета поднео је Његовом Величанству Краљу Петру I на дан 19 јуна 1918 год. молбу ове садржине: „Ваше Величанство, Молимо Ваше Величанство да благоволи примити молбу целога Кабинета и да произведе на дан рођења Вашег Величанства Његово Краљевско Височанство Наследника Престола Александра у чин Генерала храбре Српске Војске. Чланови Кабинета саветовали су се о том питању, па су нашли да је Његово Краљевско Височанство давно заслужило тај високи чин својим всгјничким врлинама и заслугама за нашу Отаџбину. Осим тога говоре у прилог наше молбе и други политички разлози, који изискују да Врховни Командант наше војске буде имао чин Генералски. Његово Височанство заслужило је тај чин давно и својом преданом службом, и својим јунаштвом, па на послетку и својим херојским поднашањем свију оних тешкоћа и мука, које су скопчане биле са јунаштвом наше храбре војске. Ми молимо Ваше Величанство да нам не замерите нашој молби и да благоволите упутити писмо о свом рођеном дану Наследнику признавајући Му заслуге за одбрану наше Отаџбине. Министар Војни Генерал Михаило Рашић спровешће Ваше писмо до знања нашој храброј војсци. У највећој понизности молимо Ваше Величанство да благоволи примити уверење о нашој оданости и верности". Краљ Петар I. Велики, Ослободилац благоволео је примити овај предлог Краљевске Српске Владе. Али Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар изјавио је жељу, да се Његово унапређење због неповољних прилика, у којима се тада налазила наша Отаџбина — одложи за доцније, после победе над непријатељем. Витешки Краљ Александар I, Ујединитељ тек после велике победе, која нам је ослободила велики део наше земље, на поновну молбу Краљевске Владе благоизволео је изјавити: да прима понуђени му чин Генерала, у коме види признање и заслужено одликовање не само Своје, већ и целе храбре Српске Војске. 6. Побожан, па чак и по мало сујеверан и фаталист која је одлика била свих великих војника. То је код Њега био продукт уверења: „Да нема смрти без суђена дана".