Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 707

по овим делима ја сам научио да Га познам и да Га поштујем; осећање дубоког дивљења и искрене привржености које гајим према Њему иду исто толико Човеку колико и Владару. Срео сам Га први пут у јануару 1913 у Београду, у коме сам се зауставио враћајући се у Грчку после неуспеха прве лондонске конференције. У то време поред Његове велике младости, Он је већ стекао дивљење Свога народа и привукао пажњу других балканских земаља. Својим војничким подвизима на челу Прве Српске армије. Из близа или из далека ја сам пратио од тада све етапе Његове блиставе и херојске каријере, у Другоме Балканском рату, у кратком затишју које му је следовало, и у првом периоду великога рата. По тим је дошло страшно искушење одступања и изгнанства. У Солуну сам Га виђао често јер смо ми тада били другови по оружју. Његова енергија и Његова поуздана храброст пуна скромности изгледали су ми да симболишу високе врлине које су подржавале српски народ у тешким данима. Он је нашао своју правичну награду у победи и у триумфалном повратку 1918, као и у потпуном остварењу идеала Свога живота и најдражих тежњи Његовог народа у уједињењу свих Југословена. Али огромно дело организације, консолидовања и изједначења остало је још да се испуни и већ знатни терет који је носио на Својим плећима нашао се по том узастопце отежан још виш^ смрћу Краља Петра и касније Николе Пашића. Када је због политичких борби, чија је жестина претила да компромитује резултате победе, био принуђен да обустави функционисање уставног механизма и да концентрише у Своје руке све власти, ја сам осетио, то не кријем, извесно неопокојство. Срећан сам што могу данас да признам да благодарећи Својим високим политичким особинама, благодарећи Своме престижу као потомак једне славне династије и као нацио-

нални јунак југословенске отаџбине, Он је умео да успешно спроведе један потхват који би могао да буде опасан за сваког другог монарха. Југословенском народу је олакшано да се врати на уставни режим гаранцијом коју пружа личност овога Краља који је умео да да доказа умерености и мудрости, ове две највише људске врлине које су у толико више за дивљење када се нађу код једнога владара. Нећу да завршим ово своје писмо а да не потсетим на неоцењиву помоћ коју сам увек нашао код Краља Александра када су односи моје земље са Његовом били у питању. Нарочито нећу заборавити пријатељски и срдачан дочек који ми је благоизволео указати када сам посетио Београд у октобру 1928. да би обновио старо пријатељство наших двеју земаља. Краљ, чија је судбина била везана интимније за судбину свога народа него и једног другог монарха, уме да се узнесе далеко изнад националног хоризонта и Он дели жељу на јвеће хармоније и најуже сарадње међу на<родима, што је један од најохрабрујућих симптома тешке епохе кроз коју сад пролазимо." Витешки Краљ Александар I, У јединитељ као вошик високо је цењен и у земљи и ван земље. Као во.јник у миру и рату био је скоро 31 годину. Читава епоха, где је увек и у миру и у рату неуморно радио: да се та узданица и понос Југословена одржава на достојној висини. Као војник достоЈзн је хвале и дивљења. Витешки Краљ Александар I, Ујединитељ ће у рају стати на исти пједестал, на коме су : Цар Душан. Коаљ Томислав, Вожц Караћорђе, Петар I Велики Ослободилац. За Њим, вечито ће жалити сви Југословени; јер: ,,Стало /е Велико Српе. хорда се мисао следи. . . Пао је Весник и Вођа. .." Витешком Краљу Александру /, Ујединитељу нека је хвала и слава! Живео Краљ Петар II Живео Дом КЗрађорђевића!