Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 711

Он стварао планове за велику, ослобођену, препорођену и идеално уређену домовину своје браће: Срба, Хрвата и Словенаца, у уједињеној Југославији. Из ових колибица и земуница „ његових светлих двораца" Он би се упућивао својим дивизијама, када би се спуштао у ровове међ своје другове ратнике хвалећи их и соколећи на истрајност и издржљивост и награђујући оне најсмелије за храбро држање и јуначке подвиге. Витез Престолонаследник Краљ Александар I и ако је био Врховни командант и оличење правог војсковође, и ако му по краљев-

својим ратником, у коме је гледао оличење: издржљивости, истрајности и пожртвовања, али и оличење достојанствености српскога ратника, који се од Карађорђа и Милоша још честито није могао ни одморити, јер је непрестано у борби за крст часни и слободу златну. У Краљу Александру I као и Суворову види се оличење синтезе самоодрицања свих великих људи и прослављених војсковођа. Они су се одрицали свих угодности и благодети, које им је био Бог и срећа дала. Дужност и служба отаџбини беху за њих највећа светиња. И у испуњавању својих светлих и

Војвода Мишић, као начелник Штаба Врховне команде, подноси извештај Врховном Команданту, Краљу Александру

ском достојанству припадаше увек пратња китњасте поносне и дичне гарде, Он је све то по урођеној својој скромности, увек избегавао. Кад год је Он ишао на фронт, или би се са фронта враћао штабу Врх. команде, Њега никад није никаква телесна гарда пратила. Један ордонанс официр или лични ађутант беху му сва „бројна" гарда, и ако су његови ратници били срећни, да га виде окружена телесном гардом у живописној и китњастој одећи. Ова особина скромности и простоте красила је и великог ненадмашнога руског војсковођу Суворова. Због тога су баш Они и привлачили све живо око себе. Сви се журили да га виде. Сви се отимали, да му се приближе, и да га чују. Краљ Александар I, као и Суворов, кад је разговарао са простим војником, Он није сматрао, да говори са створењем нижим од себе. Он је држао да говори са својим другом, са

светих дужности они принесоше на олтар отаџбине и свој живот и то Суворов, за добро цара и војске, а Витез Краљ Александар I за спас и напредак целог свог народа. Ако се упореди живот и рад ове двојице великих војсковођа, онда се мора признати, да је Витез Краљ Алекасндар I био већи, супериорнији војсковођа, јер је Суворов био само војник-генерал, а Витез Александар био је војник-Краљ, јер је Он поред војничког и генералског достојанства приложио на олтар својој домовини и своје Краљевско достојанство високо до Божје милости, велико до Христовог мучеништва. Душа Војсковође Краља Александра I Витешки Краљ Александар I, као и све велике, прослављене, војсковође, имао је велику душу да њоме осети дух војске и душу