Општинске новине

10

ВЕОГРАДСКЕ НОВИН 1 лично управља радом Југословенске Уније за заштиту деце, показује нам, као и све друго, како је племенито и плодно, поштено и садржајно схваћала Краљевска породица у Југославији своје узвишено место и свој задатак на најплеменитијем пољу јавног делања, где су се многи други владари често само ограничавали на празна гесла дворског церемонијала, којима су се заваравали кроз цели свој живот. Кухиње Краљице Марије за сиромашну децу, које од директних дарова Краљице Марије исхрањују у тешким временима на хиљаде угрожене Југословенске омладине, пружају нам узоран доказ, како Краљевска породица није само ишла за тим, да придобија друге за вршење корисног и племенитог социјалног рада, него се и сама поставила као узвишени узор социјалног старања за немоћне и потребите. Али брига коју је Краљ са својом Узвишеном Супругом посвећивао деци, није се само ограничавала на ову „Краљичину децу", како су се ова деца, која се исхраЊ УЈУ У Краљичиним трпезама, сама називају, него се проширивала и на то да и остала сиромашна деца расту и да се развијају под што повољнијим животним условима. Одатле је и произилазило енергично и планско настојање блаженопочившег Краља о узгоју деце у доброј и здравој средини, о модерном развоју градова, о изградњи хигијенски уређених дечјих школа, склоништа, домова за сиромашне студенте средњих и високих школа, о подизању школских клиника, болница итд. Блаженопочивши Краљ је имао дубоко разумевање за значај и мисију народне интелигенције и зато је лично настојавао да се даровитим студентима на високим школама омогући да се уз што повољније животне прилике темељито приправљају да доцније могу корисно послужити Уједињеном Југословенском народу — својој отаџбини, Приликом једног мог разговора са Њим о „Александровом колежу" за југословенске студенте" у Прагу, који данас већ постоји, блаженопочивши Краљ изразио ми је Своју искрену љубав према Чехословачком народу, разумевање велике мисије узајамне братске чехословачко-југословенске сарадње и жељу, да та сарадња буде стално што дубља, што реалнија и свестранија... Природно је да је Краљева љубав према народу обухваћала све слојеве, како градског тако и сеоског становништва, које је Краља управо фанатички обожавало. Та љубав није произлазила из привилегованог положаја Краља у држави и народу, није резултирала из прокламација и свечаних прилика, него је била расађена целим животом и животним делом Краљевим. Југословенске породице су гледале на породични живот Краља као на светли узор и пример. Људи из народа, који су највише искусили тежину и горчину живота, говорили су са одушевљењем и љубављу о Краљу, који је стојички трпео кроз Албан-

Стр. 735 ску Голготу заједно са својим сељаком, који је био у животној опасности увек међу првима, који је са борцима стајао у првим редовима и који никада није показао, да је својим положајем над свима, него да је први међу својима, први у тешким и злим временима а нарочито први тамо, где се радило о опасности државе или жртви за отаџбину!

„Александров колеж" за Југословенске студенте у Прагу

Краљ Александар је живео за свој народ и његов свестрани просперитет; за њега је радио и био спреман да жртвује све, па и живот! И жртвовао је свој живот. Волео је свој народ тако, да би хтео за њега и поновно умрети! Зато верујемо да ће чак и смрт народног Хероја-Краља целом својом траге-

„Александров колеж" за Југословенске студенте у Прагу

дијом имати благородни утицај на Југославију, која неће никада дозволити да тако скупоцена жртва буде узалуд принешена на олтар Отаџбине. Југославија ће сва своја настојања и све своје снаге пружити за довршење и обезбеђење великог дела за које је блаженопочивши Краљ радио и живот изгубио. Сви позвани чиниоци југословенски су свесни, да