Општинске новине

Самуило Демајо, адвокат и већник града Београда

Неколико момената из живота Краља Александра у Београду

Улазак Врховног Команданта Регента Александра у ослобођени Београд Генерације, које памте долазак на престо Великог Краља Петра Првог Ослободиоца, биле су у могућности да прате развој његовог Сина, Престолонаследцика Регента Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља. За Њега су били уско везани сви напори ондашње у истини малене Србије, којој је требало да води три рата и сруши две европске силе, док се из мале државе, стално угрожаване великим суседима, развила у моћну државу — Краљевину Југославију. Краљ Александар, млади принц уживао је још тада народне симпатије, а када је 1909 године, већ као млад човек са јасно испољеним, искристалисаним карактером, дошао за Престолонаследника Србије, имао је за

собом широко народно поверење. Народ као да је инстиктивно осећао да ће се из младога Престолонаследника развити Краљ са свима особинама, које су једном великом владару потребне. Време од 1909 год. до знамените и славне 1912 год. прошло је и сувише брзо, а да је развој Краља Александра, бар од стране даљих кругова, могао бити детаљније запажен. Али догађаји, који су настали 1912 год., да би са малим прекидом испунили све време до краја 1918 год. доказали су да је народ правилно оценио Човека, у кога су дотле полагане све наде. Сви ти догађаји биће описани у овој Споменици, коју своме Краљу са пуно туге посвећује Београдска општина у име целокупног грађанства Његове престонице. Ја ћу се делимично, задржати само на неколико момената, које је Краљ у том великом времену доживео у Београду. Год. 1903 консолидоване прилике у земљи омогућиле су, да се главна пажња обрати на васпитање и припремање народа за задатке, који су вековима били идеал јужних Словена: ослобођење наших земаља испод туђинског јарма. У оно време, када су те земље биле под Турском Империјом и Аустро-Угарском Монархијом, то је био један заиста смели подухват. За непуних десет година и настала демократија и присна сарадња Династије Карађорђевића са народом преко Краља Петра и главнога инспектора војске младога Престолонаследника Александра, створили су од мале Србије једну изразиту силу, која је са ретким полетом ушла у Балкански рат и неодољиво низала победу за победом. Одушевљење које је. обухватило народ пре уласка у рат, претворило се у одушевљење свих јужних Словена, када је српска војска извршила сјајно и преко очекивања свој задатак. А врхунац тога одушевљења је настао, када је војска после победе над Турцима и после успешно изглађеног неспоразума са Бугарима, враћена са бојишта. У свима градовима Србије приређивани су војсци сјајни дочеци. Београд је тада имао част да дочека војску, коју је предводио Командант Прве Армије Престолонаследник Александар. Заједно са дочеком била је сретно везана и свечаност откривања споменика, који је српски народ,