Општинске новине
Стр. 40
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
ТАБЕЛА I Незаносленост по групама уопште у јануару 1934 г.
§ §
| б ф 8
'о 1 о.
Група професије
из
Е °
О в"
1
Надничари . . » ./
4.187
85
2
Индустрија одела, обуће и накита
1.278
24
3
Трговачка струка
919
20
4
Грађевинска индустрија ....
890
5
5
Индустрија животних намирница
792
15
6
Гостионичарски и крчмарски обрт
781
45
7
Кућна послуга
749
95
Е
Слободна звања .....
547
49
8
Индустрија дрвене и резбарске
14
робе . < . . . , . . . -
433
1(
Прерађивање ковина
379
11
11
Индустрија стројева, инструме-
358
ната, апарата итд Рударство
9
12
345
8
18
Остала звања и занимања у различитим обртима и творничким
предузећима .
196
3
14
Текстилна индустрија
169
3
1,-
Саобраћајна предузећа . -ј . .
166
19
16
Индустрија камена, земље, ило-
ваче и стакла
149
1
17
Графичка индустрија
89
1
18
Индустриј а сирове и израђене
79
0
коже, чекиња итд
19
Хемијска индустрија
25
1
20
Индустрија папира
22
1
/1
Пољопривреда и вртларство . .
17
0
22
Талионичарство
17
0
23
Тапетарски обрт
10
0
24
Шумарство
7
0
26
Индустрија каучука, гуме, гута-
1
0
перке и целулозе
26
Шегрти
2
0
Свега:
11.977
410
Где има највише незапослености Као што се из горњих табела види, незапосленост је била у јануару, дакле у зимској сезони, највећа: међу надничарима; у индустрији одела, обуће и накита; у трговачкој струци; у грађевинској индустрији; у индустрији животних намирница; у гостионичарском и крчмарском обрту; код кућне послуге и у слободним звањима. У летњој сезони, тј. у јулу месецу, незапосленост је даље задржала прво место међу надничарима, а затим следују: кућна послуга; грађевинска индустрија; индустрија одела, обуће и накита; индустрија животних намирница; слободна звања; гостионичарски и крчмарски обрт. Навала надничара, махом неквалификованих радника, увек је на првом месту. Њу великим делом појачава навирање сеоског становништва, које долази у град у нади да ће овде наћи запослење и зараду, а ту зараду врло тешко налази, али зато, нудећи јевтинију радну снагу, много утиче на обарање надница, на штету градског радништва и градског привредног живота. Постојала је велика нада, да ће у летњој сезони наћи упослење велики број радника
у грађевинској индустрији, која редовно показује активност преко лета, а умртвљава се у зиму. Међутим, ту је било баш врло много разочарења. Услед неповољних финансијских и кредитних прилика грађевинска активност је у прошлој летњој сезони јако подбацила. И тако, док је зими беспослица у грађевинској индустрији стајала на четвртом месту, у летњој сезони дошла је чак на треће место.
ТАБЕЛА II Незапосленост по групама уопште у јулу 1934 год.
'о
Група професије
о § з I
г ој
а. [Д
Е и
о « С ®
1
Надничари . .
3.771
164
2
Кућна послуга. , . ( . ,. . . .
1.188
141
3
Грађевинска индустрија ....
1.047
79
4
Индустрија одела, обуће и накита
997
77
5
Индустрија животних намирница
902
53
6
Слободна звања
808
7
7
Гостионичарски и крчмарски обрт
536
46
8
Индустрија стројева, инструме-
368
35
ната, апарата итд, . , . . . Трговачка струка
1 10
353
14
Индустрија дрвене и резбарске
337
19
11
робе . > .
Прерађивање ковива
263
22
12
Рударство
220
27
13
Индустрија камена, земље, ило-
178
ваче и стакла
3
14
Саобраћајна предузећа . . . ,
120
9
15
Остала звања и занимања у раз-
ним обртима и творничким пре-
112
6
16
дузећима
Текстилна индустрија
86
3
17
Графичка индустрија
92
4
18
Индустрија папира
43
6
19
Индустрија сирове и израђене ко-
39
же, чекиња итд
3
20
Пољопривреда и вртларство . .
28
0
21
Хемијска индустрија .... (.
17
0
22
Талионичарство .
12
1
23
Шумарство
6
0
24
Тапетарски обрт
6
0
2;
Индустрија каучука, гуме, гута-
1
0
перке и целуЛозе
26
Шегрти
1
0
Свега:
11.541
719
На друго место у незапослености дошла је у летњој сезони кућна послуга. То је била последица с једне <стране знатних смањења чиновничких принадлежности, тако да је велики број чиновничких породица био приморан да отпусти кућну послугу, а с друге стране последица у Београду укорењеног обичаја да имућније породице, кад иду на летовање, отпуштају за то време послугу. У гостионичарском и крчмарском обрту летња сезона је мало поправила стање незапослености, али се оно ипак налааило у латентном стању. Незапосленост се знатно смањила у трговачкој струци, што је свакако последица ула-