Општинске новине

Стр. 40

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ТАБЕЛА I Незаносленост по групама уопште у јануару 1934 г.

§ §

| б ф 8

'о 1 о.

Група професије

из

Е °

О в"

1

Надничари . . » ./

4.187

85

2

Индустрија одела, обуће и накита

1.278

24

3

Трговачка струка

919

20

4

Грађевинска индустрија ....

890

5

5

Индустрија животних намирница

792

15

6

Гостионичарски и крчмарски обрт

781

45

7

Кућна послуга

749

95

Е

Слободна звања .....

547

49

8

Индустрија дрвене и резбарске

14

робе . < . . . , . . . -

433

1(

Прерађивање ковина

379

11

11

Индустрија стројева, инструме-

358

ната, апарата итд Рударство

9

12

345

8

18

Остала звања и занимања у различитим обртима и творничким

предузећима .

196

3

14

Текстилна индустрија

169

3

1,-

Саобраћајна предузећа . -ј . .

166

19

16

Индустрија камена, земље, ило-

ваче и стакла

149

1

17

Графичка индустрија

89

1

18

Индустриј а сирове и израђене

79

0

коже, чекиња итд

19

Хемијска индустрија

25

1

20

Индустрија папира

22

1

/1

Пољопривреда и вртларство . .

17

0

22

Талионичарство

17

0

23

Тапетарски обрт

10

0

24

Шумарство

7

0

26

Индустрија каучука, гуме, гута-

1

0

перке и целулозе

26

Шегрти

2

0

Свега:

11.977

410

Где има највише незапослености Као што се из горњих табела види, незапосленост је била у јануару, дакле у зимској сезони, највећа: међу надничарима; у индустрији одела, обуће и накита; у трговачкој струци; у грађевинској индустрији; у индустрији животних намирница; у гостионичарском и крчмарском обрту; код кућне послуге и у слободним звањима. У летњој сезони, тј. у јулу месецу, незапосленост је даље задржала прво место међу надничарима, а затим следују: кућна послуга; грађевинска индустрија; индустрија одела, обуће и накита; индустрија животних намирница; слободна звања; гостионичарски и крчмарски обрт. Навала надничара, махом неквалификованих радника, увек је на првом месту. Њу великим делом појачава навирање сеоског становништва, које долази у град у нади да ће овде наћи запослење и зараду, а ту зараду врло тешко налази, али зато, нудећи јевтинију радну снагу, много утиче на обарање надница, на штету градског радништва и градског привредног живота. Постојала је велика нада, да ће у летњој сезони наћи упослење велики број радника

у грађевинској индустрији, која редовно показује активност преко лета, а умртвљава се у зиму. Међутим, ту је било баш врло много разочарења. Услед неповољних финансијских и кредитних прилика грађевинска активност је у прошлој летњој сезони јако подбацила. И тако, док је зими беспослица у грађевинској индустрији стајала на четвртом месту, у летњој сезони дошла је чак на треће место.

ТАБЕЛА II Незапосленост по групама уопште у јулу 1934 год.

Група професије

о § з I

г ој

а. [Д

Е и

о « С ®

1

Надничари . .

3.771

164

2

Кућна послуга. , . ( . ,. . . .

1.188

141

3

Грађевинска индустрија ....

1.047

79

4

Индустрија одела, обуће и накита

997

77

5

Индустрија животних намирница

902

53

6

Слободна звања

808

7

7

Гостионичарски и крчмарски обрт

536

46

8

Индустрија стројева, инструме-

368

35

ната, апарата итд, . , . . . Трговачка струка

1 10

353

14

Индустрија дрвене и резбарске

337

19

11

робе . > .

Прерађивање ковива

263

22

12

Рударство

220

27

13

Индустрија камена, земље, ило-

178

ваче и стакла

3

14

Саобраћајна предузећа . . . ,

120

9

15

Остала звања и занимања у раз-

ним обртима и творничким пре-

112

6

16

дузећима

Текстилна индустрија

86

3

17

Графичка индустрија

92

4

18

Индустрија папира

43

6

19

Индустрија сирове и израђене ко-

39

же, чекиња итд

3

20

Пољопривреда и вртларство . .

28

0

21

Хемијска индустрија .... (.

17

0

22

Талионичарство .

12

1

23

Шумарство

6

0

24

Тапетарски обрт

6

0

2;

Индустрија каучука, гуме, гута-

1

0

перке и целуЛозе

26

Шегрти

1

0

Свега:

11.541

719

На друго место у незапослености дошла је у летњој сезони кућна послуга. То је била последица с једне <стране знатних смањења чиновничких принадлежности, тако да је велики број чиновничких породица био приморан да отпусти кућну послугу, а с друге стране последица у Београду укорењеног обичаја да имућније породице, кад иду на летовање, отпуштају за то време послугу. У гостионичарском и крчмарском обрту летња сезона је мало поправила стање незапослености, али се оно ипак налааило у латентном стању. Незапосленост се знатно смањила у трговачкој струци, што је свакако последица ула-