Општинске новине

Стр. 42

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Па ипак, и поред јевтиније понуде своје радне снаге, незапосленост се осећа доста знатно и међу женама у Београду. Она се чак у лето осетила јаче него зими, јер је у јануару било незапослених жена 2.476, а у јулу 2.546. Па не само то, него и број намештених жена у току јула био је мањи него ли у току јануара и износио 197 у јулу, према 261 у јануару. Између јануара и јула повећао се број незапослених жена чиновница од 18 на 26, неквалификованих радница од 1.142 на 1.385 и сељанки од 36 на 525. Опала је знатно једино незапосленост код жена квалификованих радница, и то од 1280 на 610. Ово је сасвим разумљиво, кад се узме у обзир да жена квалификована радница нуди свој стручни рад за знатно јевтинију цену него што тај исти рад нуди и може да нуди мушкарац квалификовани радник. Између јануара и јуламесеца незапосленост међу женама порасла је: у индустрији дрвене и резбарске робе; у индустрији папира; у индустрији животних намирница и код кућне послуге. -А опала је у текстилној индустрији; гостионичарском и крчмарском обрту; хемијској индустрији; код надничарки и у ■слободним звањима. У осталим струкама незапосленост жена остала је приближно иста. Тачно кретање незапослености жена у Београду показаће нам наша табела Бр. VI.

ТАБЕЛА VI Незапосленост жена у јануару и јулу 1934 године

'о О-

Група професије

, Е-| О. о о кз к 2 « оз а_!в

1 Е* = 1 ч

. 33 ^ Ф &

сД

,§ = >.

1

Индустрија дрвене и рез-

барске робе

1

3

0

2

Индустрија сирове и изра-

ђене коже, чекиња итд.

1

1

0

п

Текстилна индустрија . .

111

56

2

4

Тапетарски обрт ....

1

0

0

С

Индустрија одела, обуће и

накита

156

154

10

6

Индустрија папира . . .'

22

96

4

7

Индустрија животних на>

мирница

235

308

11

8

Гостионичарски крмарски

обрт . . ., . . . ј . ..

153

96

19

9

Хемијска индустрија . . .

5

2

0

10

Графичка индустрија . .

15

17

3

11

Остала звања и занимања у различитим обртима и

12

творничким предузећима

4

6

0

Трговачка струка ....

5

7

0

13

Надничари . . .' . ј. * .

887

611

24

14

Кућна послуга 4 , . . .

684

1085

123

15

Слободна звања * . . .

196

185

1

Свега:

2.476

2.546

197

Однос незапослених жена према општем броју незапослених био је у јануару -20,1 %, а У ЈУ Л У с е попео на 22,7 %.

Незапосленост чиновника Није само од крупног значаја у Београду питање незапослених радника, него исто толико и питање незапослених чиновника. Ма да је број незапослених чиновника знатно мањи, него ли број незапослених радника, јер је и њихов бројни однос мањи, ипак се мора повести рачуна да тај знатан број образованог и -свесног друштвеног елемента, који се налази под најтежим материјалним околностима, претставља једно врло горуће питање, те да је и грађанска и морална дужност свих нас, на првом месту меродавних, да приступе одмах најрадикалније решењу тога питања, како у директном правцу, уклањањем са интелектуалних јавних послова оних који већ имају прихода за живот или су стекли права на пензију, да би њихова места заузели интелектуалци без посла, тако и индиректно, хитном реформом средње и више наставе. Број чиновника у Београду, државних, самоуправних и приватних (без пензионера) износи око 25.000. Од тога на приватне чиновнике отпада око 5.600. У нашем прегледу ми можемо да узмемо у обзир само незапосленост приватних чиновника, и то оних који потпадају под обавезу радничког осигурања, јер су само они ушли у евиденцију Јавне берзе рада. Тај број незапослених чиновника рапидно се повећава и то сразмерно кудикамо више него ли број осталих незапослених радника. У зиму (јануар месец) прошле године имали смо пријављених 158 незапослених чиновника, од којих је било 140 мушких и 18 женских. У истом месецу попуњено је свега 5 чиновничких места и то искључиво женским чиновницима. По струкама припадало је незапослених: 1 мушкарац хемијској индустрији; 1 мушкарац грађевинској индустрији; 2 мушкарца трговачкој струци; 136 мушкараца и 18 женских слободним профееијама. Од 158 у јануару месецу, незапосленост чиновника порасла је на 339 у јулу месецу, а то претставља пораст од 114,5%. Од тога било је 313 мушких и 26 женских. По струкама незапосленост чиновника кретала се овако: 2 мушка у пољопривреди и вртларству; 1 мушки у хемијској индустрији; 3 мушка у грађевинској индустрији; 5 мушких у трговачкој струци; 1 мушки у саобраћајним предузећима; 301 мушких и 26 женских у слободним звањима. Попуњено је у томе месецу свега 8 места са 7 мушких и 1 женском, и то: један мушки у саобраћајним предузећима, шест мушких и једна женска у слободним звањима, што све претставља свега 2,4%.