Општинске новине

Стр. 48

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

пролазећи при томе кроз главну путничку и локалну теретну станицу на Сави, неометајући путнички и локални теретни саобраћај. За доцније предвиђена је засебна веза за теретне возове из ранжирне станице „Кнежевац" преко Маринкове Баре и Миријева за везу са Панчевом и са теретном станицом и пристаништем на Дунаву. Главна ранжирна станица Најважније питање у решењу Београдског железничког чвора заузима ранжирна станица. Њена улога се састоји у регулисању целокупног теретног саобраћаја. Она треба да прими на себе сву организацију теретних возова за све правце, који се везују у Београдском чвору, односно треба да организује сав пролазни теретни саобраћај упућен преко Београда као и саобраћај упућен из Београда у свима правцима пруга. Са изградњом ранжирне станице ослобођавају се локалне теретне станице од пролазног саобраћаја и службе око организовања теретних возова по правцима спојених пруга у чвору. Локалне теретне станице искључиво служе за спољну службу пријема и предаје робе, расподели долазећих вагона са робом за варош и прикупљањем вагона са робом упућеноМ из Београда, шаљући ове преко ранжирне станице, да их она формира у возове и упути по правцима пруга. У томе случају локалне теретне станице се изграђују у мањем обиму, с тим да су расподељене и приступачне за сва насеља и предграћа Београда. Ранжирна станица је најглавнији елеменат у чвору од чијег избора места или положаја зависи решење појединих веза са Ранжирном станицом, као и зависе међусобне везе појединих пруга, које се стичу у чвору, односно зависи решење чвора у погледу теретног саобраћаја. Ако се утврди положај Ранжирне станице код Кнежевца а не рецимо код Макиша, онда се добија сасвим друкчије решење чвора. Рационална организација ранжирне службе захтева централизацију унутарње службе теретних возова једног чвора у једној станици. Од величине теретног саобраћаја зависи обим и величина те станице. Не можемо се равнати према данашњим саобраћајним приликама, које неће свакако остати дуго, и према томе тврдити, да нам није потребна ранжирна станица. Треба узети у обзир, да се са Београдом и пругама на југу и ка Срему везује банатска мрежа железница, да се Београд стално развија, као и да се проширује и допуњава мрежа наших железница нормалног и узаног колосека на истоку, западу и југу наше државе. Тако ће ускоро Београд постати највећи железнички чвор у нашој држави. Чвор се не пројектује и ранжирна станитта у чвору, према величини саобраћаја из 1931., већ према будућем саобраћају, који се очекује у чвору а обим граћења чвора се дели на временске периоде извођења појединих веза и станица.

За грађење једне ранжирне станице у једном чвору са више железничких пруга настаје потреба, кад се у чвору скупи више од 500 вагона дневно за организовање теретних возова. Са изградњом пруге Београд—Панчево добија се поред постојећих пет праваца пруга још два правца, који заједно са унутарњим Београдским правцем, чине осам саобраћајних праваца повезаних пруга у чвору. Тако велики број праваца и при мањем броју вагона захтева грађење ранжирне станице, која се може за прво време изградити у мањем обиму, с тим да остави могућност за њено проширење, кад се повећа саобраћај у чвору. Разлози да не треба сада па ни за „још неколико деценија" градити ранжирну станицу, нису због мале количине вагона за ранжирање у чвору, већ због утврђеног положаја према објављеном пројекту ранжирне станице на Макишу, чије грађење захтева још и грађење једног моста за два колосека преко Саве код Аде Циганлије, једног тунела код Кнежевца око 2 км. дужине, једног тунела од 700 м. кроз Чукарицу, око 20 км. нове пруге за два колосека са две мање станице, што све кошта преко 150 мил. динара без грађења ранжирне станице у Макишу, да би се постигла веза Ранжирне -станице у Макишу са спојеним пругама у чвору. Према нашем пројекту са грађењем ранжирне станице код Кнежевца, нема потребе за грађењем тих великих објеката, те ће и њено грађење коштати много мање од грађења станице у Макишу. У објављеном пројекту је изнето: „Али поред тих локалних ранжирних станица које ће бити у Београду, Земуну и Панчеву мора се изградити и једна већа ранжирна станица, која би примила саобраћај, који се не може савладати у локалним станицама". Сада у одговору се износи, да ће то бити обичне диспозиционе теретне станице и да не треба градити ни једну ранжирну станицу, „још неколико деценија". Да ли ће се ранжирна станица изградити у току следећих пет година или после неколико деценија, — зависи од самог пројекта чвора, положаја ранжирне станице и начина регулисања теретног саобраћаја у чвору. У одговору се износи, да треба допунити станице: Земун, Топчидер, Панчево и Београд и у њима вршити организовање теретних возова. Поново се заступа децентрализација организације теретног саобраћаја у Београдском чвору. Она је у толико неповољнија у колико је мањи саобраћај, те ће се дешавати да се исти возови по два пута ранжирају, као и да се вагони задржавају у предстаницама ради прикупљања довољног броја за формирање потпуне композиције воза, што умањује обрт вагона и изазива прекорачење испоруке робе. Да се то избегне возови се морају формирати са мањим бројем вагона и тако се добија већи број возова и возних км. за исту количину