Општинске новине

Арх, БоЖилар М. Живадиновић, градски бећиик

ГрађевишсЕш правилник ш уредва о изво« ђекву реГ5гл,ап;Е[0110Г плана за град Београд

Не може се замислити један уређени град ако он није израђен по извесном систему и плану. По изгледу једног града цени се ступањ културе и цивилизације његових грађана, Зато се и .осећа велика разлика између источњачких и западњачких градова Европе, јер су се западни народи развијали под сасвим другим околностима него источни народи. Док су се западни народи, решивши своје односе са околним суседима, слободно развијали и уређивали своје унутрашње прилике, дотле су народи источног дела Европе морали најтре да се боре за своју независност и слободу, па тек онда да помишљају на изресна уређења својих градова. На несрећу, наш је Београд био дуго под инванзијом источних народа и тоагове , културе" тих народа тешко је било изгладити. Тешко је било од кривудавих и узаних улица напраЕИти правилне, широке и праве улице. Тешко је било у Београду створити тргове, паркове, игралишта и све друго што један град чини Европским, кад се о свему томе није могло водити рачуна до пред крај XIX века. Узалуд је Београду његов јединствени географски положај, кад је он до скоро сто година био у рукама људи, којима је све друго било пречеКсамо Не изглед и уређај Београда, Не може се захтевати да Београд за ово релатизно коатко време од како се слободно разрија, да се пореди у свему са најуређенијим градовима, јер и (ОЕај период за последњих сто година био је прекидан разним трзавицама и ратовима, када се није могло много мислити на његово уређење. Не може нико замерити Београду што нема велелепних палата, ни старинских споменика, кад јз био до скора под инванзијом нраода, чији је културни ниво био на најнижем стуггњу. Не може се захтевати од Београда да буде изграђен онако као што су изграђени градови, који су се; стотинама година изграђивали у миру и слободи, Ово у толико пре јер грађанство Београда, борећи се за самосталност и слободу, материјално исцрпљено, није до скора рлогло ни да помишља на неку нарочиту удобност, а камо ли луксуз. О промишљеном и систематском изграђивању Београда, може се говорити тек од почетка XX века. Али то изграђивање прекинуто је великим Светским ратом, који је баш Београду нанео велике штете. Истина, после Светског рата Београд нагло мења своју физиономију. Београд после рата од престонице

Србије постаје престоница велике Југославије. Настају сасвим друге потребе за његово развијање. Одмах после рата осећа се огромна потреба за зградама за становање и за разна надлештва, Нешто услед бомбардовања, а више због снажног прилива становништва, указује се велика потреба за грађење нових приватних и јавних,, грађевина. Грађење свих врста грађеЕИна отпочиње невероватним! темпом. Грозничаво се журило само да се- створи што већи број просторија за становање и канцеларије. Зида се на све стране. Ничу читава нова насеља, грађегински реон се проширује, проширује се и атар Општине београдске, све у гиљу да се омогући становање великом броју грађана ксји су населили престоницу. Раоавно, да у овој грогници и журби за изграђивање није се довољно посветила пажња на хигијенске, ни на естетске услове. Није се обраћала пажња јер тада нису постојале јасне законске одредбе, које би могле то зидање регулисати и упутити на прави пут. Рентабилност за подизање нових зграда показала се огромна. Маса сопственика имања, занесени великим приходима, које је у то време доносила грађевина, искоришћавали су своје плацеве до немогућих граница, само да би створили „што већи број" просторија за ста новање. Цена имањима нагло скаче, али поред еисоких цена имања, рентабилност грађења показује се одлична. Економски слабији грађаги, тражећи јевтиније плацеве, иду у околину Београда. Парцелишу се њиве. Градски и грађевински реон се проширује... али све без икаквог реда и смисла. Да би хаос био већи, нажалост, у то време није било тачно регулисано, ко све има право на пројектовање грађевина. Плановс су радили сви они који су ма какве везе имали са техником: почевши од зидарских мајстора, геометара, машинских и грађевинских инжињера, па до архитекта. Чак поједини сопственици уображавали су да им уопште није потребно техничко лице за пројектовање њихове грађевине, па су сами израђивали „планове". И зато није никакво чудо, што из тога доба ужурбаног грађења имамо врло мали број грађевина, за које може да се каже, да су израђене не по СЕИма техничким прописима и у архитектонском смислу лепе. Најзад се увиђа, да ће се таквим радом сасЕим упропастити изглед Београда и израђује се регулациони план. Али док је био