Општинске новине

Слободан Ж. Бидаковић шеф одељ. за штампу, туризам и ћултурну пропаганду Г. п. г. Београда

Критичћи ггоглед на ћомуналне финажсжје наших градова (Крај) — Анализа прихода према статистичким подацима Буџетског одељеша Министарства финансија и Савеза градова Краљевине Југославије —

I У уводу и првом делу (види „Београдске Општинске новине", свеска за јануар 1935 године), ове расправе, подвукли садо пун значај доношења једног специјалног закона о комуналним финансијама, и пружили критички објективно анализу расхода наших градова. Том смо приликом статистич^ким аргументима утврдили, да су расходи у нашим градским буџетима у већини несоцијални, непродуктивни и неправични. Други део ове наше расправе завршићемо анализом данашњих прихода нашиу? градова и неколиким конкрелним предлозима за увођење нових облика комуналних прихода, који предлог већ више пута безуспешно чинимо... И у овом делу своје расправе бићемо исто толико бескомпромисни, јер интереси наших градова захтевају најсуровију објективност.. Толико смо пута истицали да се потпуном решавању ма којег социјалног или комуналног проблема у нашим градовима не може озбиљно приступити без сигурне финансиске базе, без претходне темељне измене комуналних финансија. Зато је данас по наше градове најтеже питање самоуправних финансија. У часовима ове опште привредне кризе, стање је комуналних финансија неиздржљиво. Велики је део социјално-правичних прихода избегнут и прећутно одбачен из мотива класног егоцззиа; други су се облици прихода, опет, добрим делом показали фиктивни... А криза и даље, као полип, дави све наше животне сокове. У таквом стању ствари губи се и критички дух, и правилна оријентација. Градске општине трпе и очекују спасење! Али се у јавности мало истражују нови путеви, мало проучавају нови извори прихода, а са страхом, скоро као признавањем свога греха, никад се јавно не

поставља питање: да ли су- данашњи општински приходи продуктивни, рационални и социјално правични, а ако нису, да ли би се и на којој другој страни могли наћи нови извори комуналних прихода, јачи и социјално праведнији?!.. У језуитизму класног егоизма, многи би желели да се тешка истина прећути, а да многе градске општине, већ осетно погођене финансиском кризом, траже спаса и могућност своје егзистенције не у радикалној измени комуналних финансија него у резигнацији, у бежању од сваког већег комуналног рада и у подизању ситничарске штедње и финансиског филистеризма на висину догме.. I Искреност је као дијагноза без које се не може приступити лечењу болести... У апсолутној већини приходи многих наших градских општина нису основани на социјално-правичној бази. За које се градске приходе може уопште рећи да су социјалчи? За расходе смо рекли да су социјални онда када се они троше на подизање општег социјалног нивоа, на појачање животног благостања широких редова грајђанства, на усад?ршавање човечанског бића, на основни препорођај његовог културног и здравственог стандарда. А комунални приходи су социјални онда, када они потичу из финансиских извора сзцијално-праведних, када својом тежином не придављују и иначе економски руиниране радн? друштЕене редове, него се у главном заснивају на прогресивном оптерећивању економски јачих класа и друштвених редова. Сви социјални приходи и расходи не морају да буду уисто (врејме и продуктивни, али сваки продуктивни приход и расход истодобно је и социјалан.. Несумњиво је, да је и буџет једне градске муниципије резултанта економских стремљења свих оних класа и друштвених редова,