Општинске новине

Привредна хроника:

За београдско сајмишге привредница трагке да се закупи Доњи и Горњи град

У београдским привредним круговима већ годинама се покреће питање подизања Сајмишта у Београду. До сада су падали предлози са разних страна, да се за Сајмиште одреди ово или оно земљиште. Неки су чак као најпогоднији терен у ову сврху предлагали Велико Ратно Острво, које се налази на ушћу река Саве и Дунава, испод самих бедема београдске тврђаве. Можда би овај терен уистини најбоље и одговарао овој намени, ад&. се то за сада, у доба опште кризе и стагнације, не може замишљати, јер би претварање Ратног Острва у Сајмиште коштало баснословну суму новаца. Размишљајући о томе, наши угледни привредници дошли су на идеју, која је веома добра и остварљива, да се за Сајмиште уступи терен Доњег и Горшег града. Приликом посете већника града Београда и београдских привредника претоеднику Краљевске владе г. Богољубу Јевтићу, проф. универз. инж. г. Милан Нешић, као претседник Друштва за приређивање Сајма у Београду, покренуо је пред претседником Краљевске владе г. Јевтићем ово врло значајно питање наше престонице. Пошто је детаљно образложио значај будућег београдског Сајма, проф. инж. г. Милан Нешић предао је претседнику г. Јевтићу писмену прегставку, у којој је подвучено: „Протекло је више од 10 година, а да и поред најбољег настојања није могао да се приреди Сајам у Београду. Узроци овоме лежали су с једне стране у организацији самога Друштва за приређивање сајма и изложби, а с друге стране у чињеници због које је и многа друга започета акција у правцу привредног подизања Београда, од Уједињења до данас завршена неуспехом, благодарећи недовољном схватању меродавних фактора, на које је Друштво наилазило. Данас је Друштво реорганизовано. У место личног заведено је колективно чланство. Главни носиоци Друштва јесу београдске коморе: Трговинска, Индустриска, Занатска и Главни савез српских земљорадничких задруга, поред многобројних других слободних и принудних организација: трговаца, индустријалаца, занатлија и земљорадника. Сајам у Београду постао је за данас насушна потреба не само београдске, него и целокупне наше привреде. Као и друге земље тако је и наша захваћена таласима опште привредне кризе. За њено решење или бар ублажавање морају се тражити нови путеви и нове методе рада. Једно од тих сретстава јесте приређивање сајма у Београду. Кроз њега треба пружити могућност нашем пословном свету из Беогоа,-а II упутрашњости да изложи своје производе.

Сајам би морао да буде шестомесечна смотра наше народне делатности. Тек би се ту видело колико смо коракнули напред у производњи разних добара, а шта још треба учинити за што бољи развитак наше националне привреде. Поред овога задатак Друштва јесте, да путем сајмова и сличних привредних манифестација створи од Београда привредни центар земље. Београд, некада главно, па и једино привредно средиште у бившој маљој Краљевини Србији, данас у великој Краљевини Југославији нема ни из близа положај предратног Београда. Међутим, географски положај Београда, који је готово у центру наше Краљевине, на ушћу две велике реке, од којих је једна међународна, спаја западну Европу са Црним морем и блиским Истоком. тавав положај не само да омогућава да Београд постане једно од централних тржишта наше земље, него може и треба да постане тржиште преко кога ће ићи европска трговина на Исток. Самим тим Београд ће временом, силом његовог еконсмског, природног и политичког значаја, постати центар балканске трговине и економске делатности балканских народа. Отуд у остварењу циља нашег Друштва видимо службу целокупној нашој народној привреди. Служећи њој морамо учинити максимум напора, да подигнемо и изградимо Београд као привредни центар наше земље, као центар балканске трговине и као меродавно посредништво између Запада и Истока. Нажалост, сви покушаји Друштва да приреди сајам разбијали су се о немогућност добијања терена за стално сајмиште. Једно од најподеснијих места за београдски сајам јесте Горши и Доњи град. Месго је у центру вароши, што се нарочито захтева код међународних сајмова и изложби. Везано је одличним саобраћајним везама, како трамвајским, тако железничким и воденим, изведена је канализација и спроведен водовод, и најзад пружа могућност даљег ширења у случају потребе. За сада је Доши и Горњи град заузет војском. Према обавештењу бив. Миниетра војске и морнарице г. Миловановића не би било никакве сметње и тешкоће за иселење града. Потребно је само наћи как-ав погодан терен за потребе војске и извршити селидбу. Међутим, ово питање могло би да се реши једино у надлежности Краљевске Владе, пошто Друпггво за приређивање сајма не располаже сретствима да може купити такав терен за потребе војскћ, као и да изврши селидбу. Према пројекту бив. Министра трговине и индустрије г. Деметровића, који датира од 11 марта 1931