Општинске новине

Стр. 124

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Др. Марија Илић»Агаиова, референт-упрабник Библиотеће и Музеја гр. Београда Првих пет година Библиотеке и Музеја града. Београда — Извод ив петогодишњег извештаја —

Градови су носиоци културе. Као велики центри они привлаче и својом већом трговачк!ом коњуктуром, могућношћу упослења и својим развијеним духовним животом. У њима се скупљају и интелектуалци, уметници, ђаци и радници. Сви они учествују у изграђивању његове физиономије, надовезујући на прошлост, која долази до израза у обичајима, навикама и схватању његових староседилаца, у његовим културним тсковинама, моје су често тако велике и значајне., да су понос читавог народа. Важност и значај Београда позната је од давнине. Он, као и Рим, Париз, Лондон, Атина лежи на посвећеном, старом историском земљишту, које никад није могло изгубити свој значај, јер му га је дала сама природа. Данас је велеград са огромним задацима што му та околност намеће, 1к1ао и околност, да је осим тога главни град на великој територији југословенске државе, да је прилив новог становништва у шему двоструко већи него у свим другим градовима Краљевине, да је правилно решавање његових проблема, који се односе на међусобне друштвене односе, ванредно значајно и тешко. Културни програм намеће се Београду иао заповест. Од успеха рада на овом пољу зависи добрим делом сав његов напредак. Као што није могуће препустити случају судбине развој хигијенских и оппгте друштвених прилика, тако се и на културном пољу мора уложити сав труд, а по потреби, поднети и највеће материјалне жртве, да се и за најшире грађанске слојеве створи могућност сталног образовања и самообразовања. Исто тако значај његове прошлоети у научном погледу, самосталнп и у вези с целом историјом, не дозвољава пасивност у односу према његовим старинама, према његовим споменицима и свему оном што на један или други начин ту прошлост оживљује. У овом кругу идеја и схватања кретале су се мисли истакнутих познавалаца Београда, познавалаца његових потреба, кад су наглашавали, да, међу првим културним и научним установама, Београд као и сви други већи градови, мора добити своју библиотеку, чији ће се рад постепено проширити и на реоне путем оснивања реонских библиотеиа, или завођења ауто-библиотеке, и свој музеј у коме ће се: с пијететом, знањем, разумевањем и љубављу прикупити све што се односи на њетову прошлост и што приказује његов савремени културни лик. Те мисли нису биле произвољне, оне су долазиле као резултат дубоког познавања културно друштвених прилика наше престонице, правилне комуналне политике искрене и занешене љубави према Београду, који је, кад су у другим градовима већ постојале огромне галерије, музеји, дивне и поносне библиотеке, тек рушио окове, који су га дотад везивали у његовом полету. Суд Општине града Београда донео је 1929, — пре пет година —, решење о организацији једне велике

градске библиотеке, која ће у исто време служити и циљевима комуналне науке и потребама најширих грађанских слојева за добром књигом; други део решења односи се на стварање градског музеја у коме би се постепено прикупило све оно што се односи на Београд и што има непобитну културну и историјску вредност. Стављена у дело, одлука је донела свој плод, тако да су и једна и друга установа, после двогодишњег рада на њиховом организовању, уведене у живот пре три године — 11 јануара 1931, кад је завршено њихово освећење и кад су почеле служити грађанству. И ако период од пет година, узет сам по себи, није нарочито велик, он је у овом случају ванредно значајан, јер су у том периоду ударени основи двеју установа, за које се толико борило, прикупљен велики број драгоцених предмета уметничке и историјске вредности, изграђене основне методе рада, које ће, усавршавајући се и даље, допринети њиховом све већем развоју и успеху. Већ из најстаријег буџета О.Г.Б., чији скромни размери ни из далека не стоје у релацији буџета данашњег великог Београда, испољује се схватање културних задатака престоничке општине. Ове почетке прекида рат, но они се настављају после рата кад и настојање за организацијом опште социјалне и културне општинске политике добија конкретније облике. У буџету за 1921, међу материјалним издацима налазимо, уз раније кредите за просветне циљеве, — позицију од Динара 10.000.— за „обнову библиотеке;" 1922 и 1923 вотирано је у исту сврху једном 8.000, а други пут 10.000.динара; 1924 и 1925 по Дин. 60.000.—; 1926 г. 50.000.динара, 1927 и 1928 вотирани су за потребе Библиотеке Кредити у износу од Дин. 76.000.—, исто је тако већ до 1929 године био набављен известан број уметничких и историјских објеката за Музеј Београда. Огромна је штета што кредити, који су вотирани у овим ранијим тодинама за Библиотеку нису трошени према својој намени и што се највећи део откупљених књига временом изгубио. 1929 вотиран је за Библиотеку кредит у износу од Динара 100.000.—. Организација Библиотеке и Музеја вршена је прве две године у главној општинској згради (Узун Миркова 1). Број откупљених, поклошених и прикупљених књига износио је 4 на крају ове прве године 4.076. Музејски објекти, "који \ су прикупљени и набављени до краја 1929 године, / омогућили су, да се формирају неколике главне збирке: — збирка диплома и повеља; фотографија; портрета добротвора, знаменитих и историјских личности, претседника О.г.Б. Нарочито је место већ у овој првој тодини заузела збирка уметничких и историјских слика Београда и група радова београдских уметника. Укупно је на крају ове прве тодине било музејских објеката 154. Кредит вотиран аа Музеј у овој години износио је Динара 50.000.—