Општинске новине

* БЕОГРАДСКЕ НОВТГНЕ

Стр. 127

слика наших слимара на којима су приказани поједини мотиви савременог Београда. У крајњем делу читаонице смештена су сва главна приручна дела. Код избора слика иојима је украшена дечја читаоница, пазило се нарочито да свака слииа, и по својој уметничкој вредности и по мотиву, што више одговори карактеру места и допринесе развоју дечјег уметничког укуса и њихове урођене љубави према оном што је лепо. Осим тога, настојало се, да се и у овим новим просторијама нађе место за све оне плакате, диаграме, слике и скулпторске радове за иоје је већ од раније био везан дечји интерес. Нема сумње да су данашње просторије Библиотеке — овако како данас изгледају након извршене адаптације, која је омогућила да се добију две лепе читаонице — далеко боље и подесније за рад оеих установа од просторија у којима су установе биле смештене прве три године, али је рад установа, њихов даљи развој и напредак веома тешко погодила околност, да је њихов буџет 1933, а доследно томе и у 1934, смањен не само у оном размеру камо је то било предвиђено инструкцијама садржаним у буџетском распису, за 10% од ранијих свота, већ у катастрофалном размеру од 50, 80 и 100°/о ранијих кредита. Тако је кредит за набављање књига, дневних листова и часописа смањен са Динара 200.000.— колимо је у ту сврху било предвиђено 1932 године — на Динара 28.200.—; кредит за Музеј од динаоа 80.000.— једноставно је сведен на ништа. Зато јз разумљиво, да је и број приновљених књига и број откупљених музејских објеката био далеко мањи, него ранијих година. У раду Музеја у 1933 години треба истаћи колаборацију с осталим престоничким музејима, нарочито Народним музејом, воји је први нагласио потребу сасадње међу музејима и музеалним чиновништвом. У низу седница, које су одржане у Народном музеју и Музеју О.Г.Б., а на којима су расправљана разна питања од интереса за рад и организацију престоничких музеја, нарочито треба истаћи интерес што су га сви чланови показали према питању: заштите београдских старина. Нарочита преставка, моју су потписали: — Др. Влад. Р. Петковић, управник Народног Музеја; Зор. Симићева, кустос; Ђорђе Мано-Заси, кустос; Др. Миодраг Грбић, кустос; Др. Јозо Петровић, кустос; Бошковић, кустос; Др. Богољуб Константиновић; Драг. М. Дробњаковић, директор; Митар с Влаховић, кустов; Петар Ж. Петровић; Милан Кашанин, управник, и потписана, упућена је 21 априла 1933 г. Суду Општине Града Београда с молбом, да Београдска Општина — према члану 24 и 25 Г рађевинског закона — одреди лица, иоја ће, у споразуму с делегатима Народног, Општинског и осталих престоничких музеја, Уредбом утврдити који су делови Београда од историјског и уметничког значаја; које грађевине треба одржати; које се нове грађевине морају пројектовати уз нарочити обзир на историјски карактер улице, трга, или места; на којима се грађевинама од историјског или уметничког значаја не смеју вршити никакве оправке ни промене док се за то не добије одобрење надлежне власти за чување старина и које се грађевине морају одржавати и у оном случају кад то њихов власник из сопствених срестава не може вршити. И ако је 1933 године укинут сваки кредит за музеј, ипак су поједине збирке приновљене новим објектима, и то не само поклоњеним већ и откупљеним објектима. Откуп је био случајног карактера и вршен у главном на рачун партије позиције за репрезентације. Свакако се кора истаћи чињеница, да оваква пракса није згодна из више разлога. Прво, шго 5' тој форми откупљивање музејских објеката зависи од случаја, јер та буџетска партија има сасвим другу намену, — друго, што откуп извесних објеката, велике музеалне вредности, ни уз најбољу вољу, није могуће вршити на терет ове партије општинске репрезентације. Иако недостатак простора у садашњој згради онемогућују да се збиркг потпуно правилно распореде, и да се формирају оделења према појединим епохама историје Београда, ипак су у да|нашњем музеју Београд у главном изложени објекти, који се односе на: 1) рани нови век, у коме је по броју и значају објеката најбоље заступљено доба турских ратова (ХУ-ХУШ) 2) ново доба у коме је најбоље престављен XIX век, доба Васнрса; Као пододелења уређене су: а) галерија слика београдских уметника б) галерија слика Београда в) галерија портрета у којој главну групу сачињавају портрети претседника Општине града Београда, добротвора и разних историјских личности, које су везане за Београд. Међу највеће драгоцености спадају: 1) од старијих: а) ретки примерци оружја б) слике старијих грбова в) први планови и слике старог Београда, као и стари албуми који показују почетак његовог нововеког развоја: 2) од новијих: а) поједини модели и рељефи Београда и београдске тврђаве, модели и планови старих типичних кућа, б) поједини споменици из доба ослобођења Београда под Карађорђем и из доба ослобођења под Кнезом Михајлом 1867. Књиге Библиотеке сређене су према међународном десетичном систему. Из општег састава књига, издвојен је известан број које сачишавају засебно библиотеке и то: МУЗИЧКА БИБЛИОТЕКА, која је основана још 1930, а у којој се данас налази укупно 502 музичка дела; НАУЧНА БИБЛИОТЕКА О БЕОГРАДУ, у којој су прикупљене све књиге, брошуре, часописи и дневни листови, рукописи појединих научника и књижевника, као и све остало што може послужити за проучавање београдске прошлости и његовог савременог културног живота. У овој специјалној библиотеци, која се формирала од самог почетка, има и правих реткости међу којима су најважније старе књиге које приказују и описују Београд у доба турско-аустријских ратова... Број нових чланова, г.оји се уписао у 1933 год. износио је 1.175; укупан број посетилаца 1933 године износио је 46.865 (одраслих 40.720, деце 6.145),