Општинске новине

9

Урбааистичка хрозика: Дрх. урб. Драг. М. Поповић Предавање професора ДанАе-а

У Друштву пријатеља Француске, пред одабраном преетоничком публиком, одржао је предаваше г. Рене Данже, познати профееор Урбанизма на Еео1е сЈез Тгауаих РиђНсЈс. Тема о „Начину подизаша градова од античког доба до данас" и амо сувииге опсежна да би се цела могла прећи за кратко време од једног непуног сата била је пропраћена многобројним врло умесним пројекцијама тако да је цело предаваше имало успео илустративни карактер. На почетку предаваша проф. Данже прво је поздравио светлу фигуру нашег Блаженопочившег Краља Александра, „суверена пријатељске земље, тако трагично несталог, чија ће успомена увек остати интимна везана за историју Француске". Прешавши на тему свог предавања, г. професор је показао да се прва људска насеља јављају тамо, где су се номадска племена зауставила да би сачувала нешто више нагомиланог покретног добра, да би се осетила сигурнијим од напада споља. Место које су они бирали за своје будуће пребивалиште и насеље садржи обично три основна елемента: Налази се на раскрсници сувоземних или водених пролаза и путева, пошто васеље постаје центар размеве добара који тим путовима долаз.е; — затим је у вепосредној близини реке, језера или мора и пијаће воде; — и најзад, насеље је згодно постављено стратегиеки, да би се могло бранити од напада споља Чим се тако град почео развијати појављује се нов елеменат: улица. Улице задовољавају у главном тежњу да допусте слободан пролаз саобраћају и да две удаљене тачке у граду што боље вежу, т. ј. са минимумом незгода. У утврђеним градовима, у којима одбранбени зидови иду преко прелома профила на брежуљцима, улице иду концентрично зидовима. Растући град се пробија кроз утврђења (Париз) и од утврђења постају широки булевари, У случају да се град развија крај погодне луме улице добијају радиоконцентричан облик, као што је случај са Амстердамом. Римљани су своје градове оснивали на раскрсници два пута који су се секли под правим углом, од којих се један (правац север—југ) звао кардо а други (правац исток—запад) декуманус. Примери .су Аоста, Тимгад и Тирчин, чији се централни део сасвим повео за тим принципом. У новије доба има још правилнијих шема градова, као што су Версај и Вашингтон, који се називају архитектонским типовима. И док француска архитектура воли уређене и уравнотежене осовине, енглеска шк>ола се поводи за пејзажним цртежима, који дају као последицу праве

градове-лабиринте од којих је још гарден-сити најпривлачнији. Међутим, градови еволуирају и мешају своје форме према историском добу. И ако је Бодлер направио парадоксално упоређење реКавши, да град брже еволуира него срце једне жене, ми збиља видимо да свако ко је одређен да ствара планове за ново проширење града, проучавајући његову прошлост да би дошао до потребних закључака за будућност, са чуђешем констатује промене у изгледу града које су тесно везане за шегову историју. Због тога је потребно начинити сваком граду шегову монографију с обзиром на шегову историју, топографију, креташе становништва, хигијену и, најзад, естетику. Јер тек после дуге анкете и студираша смеју се узети лешири у руке да би се пројектовао нови део града. Несумњиво, пак 1 , да економски разлози свуда и увек играју своју важну улогу. Данас ое зато градови деле на зоне којима се тежи да се подвоји станбени крај од трговачког и индустриског итд. Затим један од важних проблема у данашњим већим градовима је саобраћај, који је из дана у дан све јачи. У великим европским градовима, који су наследили из прошлих векова сразмерно тесне улице, саобраћај задаје толике бриге општинама (Париз, Лондон, итд.), да се као једино решеше сматра да јавне зграде (банке, позоришта, биоскопе и др.) које привлаче много света треба из центра града иселити ближе периферији, чиме би се и сам саобраћај расплинуо и разредио. Данашњи град има масу пробљема свих врста. Један од особитих је проблем насељаваша града, који се понаша по једном графикону описаном овако: прво густина становништва расте са периферије ка унутрашњости града, затим центар показује извесну засићеност. После тога почише осека и више није центар тај који је најгушће насељен већ један њему оближгаи прстен. Богатији затим иду у виле ван центра а радништво, у случају појаве индустрије на периферији, полако се враћа н>ој истим оним путевима којима је пре тога дошло у град да код малих занатлија тражи посао. Центар града остаје за трговачке радње, забаву и администрацију. Г. проф. Данже затим додирује питање слободних површина у град(у и подвлачећи њихове добре и благотворне особине, сматра да је до сада најбоље решење у том погледу дао француски архитекта Форестије који је завео т. зв. парк систем, који се састоји у повезивашу широких и богатих дрворедима, булевара и авенија са парковима и скверовима тако да план града