Општинске новине
Богдан КрећиИ, већник града Београда
Проблем незапослености у Београду
Средњевековно законодавство је грубо и немилосрдно гонило све оне работнике, рођене „са самарима на леђима", који су бежали од рада и одавали се скитничком животу. Скитнице, ландштрајхери су бивали жигосани и 'живот свој у правилу завршавали под џелатовом секиром или на галијама у вечитом заточењу и у принудном раду. Па ипак су градови средњевековни и друге слободне комуналне заједнице знале и за једну другу праксу. Постојала је обазеза старања заједнице за све оне који остану без срестава за живот и онемоћају да раде. Такозвани убошки, сиротињски домови, домови за изнемогле и остареле које видимо по разним нашим градовима, порекло своје идеолошки вуку из врло далеке прошлости, без обзира на прекидање континуитета појединих установа. Данашњица има своје специфичне социјалне проблеме. Они извиру из специфичних данашњих привредних прилика, које су из основа друкчије него што су биле оне у средњем и старом веку. Духовна и материјална култура учиниле су гигантске напретке. Човек је увелико, као никад до сада, добио власт над природом и огрсмна, неисцрпна њена богаства ставио себи у службу. Механизација рада стоструко надокнађује мишићни човечји рад. Машинизам и погонске снаге већ су толико развијени да за свакога појединога чоЕека могу да раде стотине мртвих механичких сила и да уз малу активну помоћ човека створз неисказано обиље благостања за све живо на земљи. Али... има „нешто труло у држави Данској". Взк који даје све услове за обезбеђење најобимније материјалне културе за најшире народне масе — показује незапосленост радних маса у толикој мери колико то никад до сад у историји није запамћено. То је оно што преставља специфичну особину нашега времена. То је оно што преставља проблем данашњице. То је оно што је постало покретни мотив многобројних политичких акција од историјскога замашаја, а што је најјаче дошло до изражаја у догађајима у Немачкој, и што чини нарочиту бригу како великој Америци и Енглеској, тако и свима другим великим или малим привредно развијеним земљама. Ја подвлачим оно „приведно развијеним земљама", јер је незапосленост масе радника и намештеника утолико већа у оним земљима уколико су оне привредно развијеније од осталих.
Нас овде мора да занима питање: је ли, и до које мере, проблем незапослености запљуснуо и границе наше земље, и да ли он, и до које мере, мора да занима и наше градове, па дакле на првом месту и престоницу, Београд. Опадање броја упослених радника и намештеника Ми немамо обавезно регистровања неупослених најамних радника. Али имамо обавезно регистровање упослених преко радничког и намештеничког осигурања за случајеве болести и несреће |на раду.
Просечни број осигураног радништвакод Средишњег уреда за осигурање радника ианосио је у јулу
ПРИВРЕДНА ГРАНА
Г о д
и н е
1934
1933
1932
1931
Пољопривреда
4.365
2.922
5.759
■ 4.820
Јавни саобраћај
12,740
12.279
12.783
13.485
Привр. саобр подузећа
7.673
7.704
8.284
10.332
Рударство
171
184
476
669
Ипдустрија кахена и земље
26.955
24.288
28.782
34.228
Метална и маш. индустрија
32.330
31.710
31.418
39.594
Грађење нревоз. средстава
6.356
4.929
5.294
6.546
Кемијска индустрија
9.745
9.261
9.601
9.813
Централе за нроизвод сна-
ге и опскрбу водом
7.160
5.911
5.963
6 128
Текстилна индустрија
42.Н7
32.403
30.980
35.96?
Индустрија папира
4.434
4.065
3.855
4.756
Индустрије коже и гуме
3.800
3.494
3.505
3.698
Нрерађивање коже и ње-
них сурогата
18.190
17.133
17.551
22.319
Шумско-пиланска инд.
45.990
38.844
39.593
54.244
Дрводељска и резбарска
индустрија
14.704
14.693
16.090
22.386
■ Индустрија хране и пића
33.061
31.521
82.156
35.582
Индустрија дуваиа
6.553
11.002
12.700
12.488
Угоститељска индустрија
22.306
20.613
20.755
20.802
Индустр. одеће и чишћење
25.271
20.992
21.467
28.552
Грађење желззнице. пу-
тева и водоградње
22.755
19.047
19.234
22.543
Грађење над земљом (ви-
соке градње)
24.730
•27.227
42.098
50.310
Графичка индустрија
8.229
7.162
7.755
9.137
Хигијена
15.692
13.886
12.902
16.987
Јавни и општински послови
25.742
28.145
26.965
23.369
Трговина
51.309
49.919
49.970
56.324
Новчани и осигуравајући
заводи и самосталне
канцеларије
14.922
15.393
15.771
26.071
Позоришта. слободне нро
фесије и разно
11.809
12.286
11.453
11.312
Кућна послуга
56.781
54.094
54.416
56.389
Свега
555920
521.177
549.806
638.358