Општинске новине

Стр. 162

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ти директно преко Жаркова са станицом Ресник и то пругом дуплог колосека. 10° Путничка станица узаног колосека 0,76 м. има се изградити позади (јужно) од постојеће нове поштанске зграде на простору између Моравске ул. и главне путничке станице нормалног колосека. 11° Теретна станица узаног колосека 0,76 м. има се изместити са садањег места у Бари Венецији и изградити поступно на простору где се сада налазе зграде: железничке задруге, железничке шко-. ле, станоЕИ за ниже особље, магацини и др. Цео тај простор има се поступно очистити и резервисати за теретну станицу колосека 0,76 м. Затим, на основу свега „изволиће Суд наредити да се регулациони план вароши изволи саобразити овом решењу." ; Али примимо ми ово решење чвора, без обзира којим се начином до њега дошло. За^ мислимо да се са начином његовог решавања морамо помирити и да га данас имамо разматрати само са Јжелезничке и урбанистичке стране. Сложимо се чак и са тим да се регулациони план може њему прилагодити и да за тренутак оставимо на страну литања Савског*) Пристаништа и Дунавског кзја. Прво ћемо да запитамо ко је поставио Панчевачки мост овде где је сад? Који су то железнички и стратегиски разлози који су га ту поставили тако да му сз једва са кривином од 300 м. може прићи? Нека јавно иступе они који су мост нагурали уз саму Кланицу и нек нас поуче зашто је он ту. Могуће ми не знамо, али ако ни они не умеју да нам објасне, онда нека бар признају да су погрешили, кад већ нико неће зато да сноси конзеквенце. Данашње решење трећег железничког чвора за Београд, до душе нема, са грешком око места за мост, никакве везе, пошто га је ту затекло, али је ред да се једном то питање објасни. Јер једна таква грешка повлачи сад за собом читав сплет других, пот што ју је врло тешко маскирати и без натеза^ ња решити чвор. Затим ћемо пргћи и на ово већ нормирано III решење чвора. Ранжирној станици никако није место у Макишу. То је друга крупна грешка у београдском чвору, која се, нажалост, провлачи још од 1 решења чвора. Вероватно да су и господа која су онда радила Генерални план ту погрешила, — будимо искрени. Макиш, подводно земљиште, је инфилтрациони терен за београдски водовод. На њему

* Савеко пристзниште се исто тако сад решава без Општине. Први километар (путничког) пристапишта биће ускоро остварен и ва њему је већ направљепа грешка: Колина се путничкоЈ лађи не може прићи, мора се нрећи пруга у ниво-у. А путници за ла|у пролазиће кроз подземне тунеле!?

се налазе „Беле воде", општински водовод и маса ископаних бунара који се снабдевају водом са тог' плато-а, И ако Београд не троши искључиво бунарску воду, већ је меша са Савском филтрираном, ипак се та бунарска вода мора добро чувати и терен оцакле се она добија заштитити. Он чак, да је среће, треба да је ограђен бодљикавом жицом, на њему се не сме ништа зидати а најмање се сме подизати Ранжирна главна стангса! Нас чуди да је то преЕидела комисија која је решавала 1923 Генерални план, а да нису приметила ни г.г. инжињери приликом разраде III чвора, кад су је баш уз „Беле Воде" пројектовали, Да би се Макиш сачувао насеља и Ранжирне станице, Градско поглаварствО је предузело кораке: прво је забранило једном одлуком свако подизање зграда на њему а званично је скренуло пажњу Министарству саобраћаја да хигијенски разлози у интербсу Београда не дозвољавају подизање једне Ранжирне станице на њему. Министарство саобраћаја још ништа нијз одговорило Општини. Сем овога, Главна ранЈИОна станица у Макишу ни са железничке стране не задовољава решење чвора. Она није пролазног типа већ чеоног, што много поскупљује маневрисање. Тек скупи један мост преко Аде циганлија !и још један тунел од 2600 м. код Кнежевца имали би да је претворе у донекле пролазну станицу. Даље, Ранжирна станица мора да је у заклону од ветрова јер вагони често стоје усамљеки и откочени. Преко Макиша дува кошава врло снажно што би зими доста сметало маневрисању. Дакле осма тачка об-. јашњења III плана чвора, које је Минист. саобраћаја упутило општини мора да буде другојачије решена. А како се главно решење организације саобраћаја у једном чвору баш постиже умесном изградњом Главне ранжирне стгнице, значи, да кад падне као неумесно место за њу и иелокуиност замисли решења долаги у питање. Комисија, која је решавала I план чвора, односно Генерални план за Београд, сложила се" да Београд мора имати подвојен путнички и тзретни саобраћај. И то путнички саобраћај мора имати своју удобну транзитну станицу, а теретни саобраћај своју уређену теретну станицу приступачну, с једне стране свима везама: железничким и воденим а с друге стране са градом. Решење III плана чвора не предвиђа транзитну станицу за путнички саобраћај, а оставља цео Врачар, Душановац и Пашино брдо без икакве везе са теретним саобраћајем. Роба у место да се са теретне стаиице свлачи утрад, мора да се најниже коте (ниво Саве и Дунава) извлачи у цео Београд. Односно,транзитне станице при^ метиће нам неки да не знамо добро разматрања и теорије О. Блума и да је последња велика светска станица Милано решена као чеона станица. Навешће нам и да станица „на