Општинске новине

Стр. 172

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Ти људи палата, који се греју више на електричној светлости, него на сунцу, нашли су добро у плодовима науке и религије и оваквој књижевности. Из њих се ишчилио специјални тип велеграда, који је толико и тако покрзтљив да не постоји основа на којој се може стално остаги. Нзегови су пороци легализовани и санкционисани модом и законима, а многи од њих сматрани као врлине отмена човека. Засићени материјалном културом, а духовном у знатном опадању, њих је блазирала жена, а отупила музика. Осећају се као риба у води, ако су у центру варошке хуке, ако се хране сензацијама и свој дух троше у интригама и празним разговорима. Нас, наравно, не могу збунити овакви једнострани погледи о улози градова у животу човечанства, а поготову једне нације као што је наша. Немамо намере да сз у овом §§———.— т 1 —.. ■

I

Улица Милоша Велиног:2Палате министарстава чланку боримо са историјом, рушимо старе или подижемо нове градове кад и без тога они својим постојањем јасно говоре шта су у прошлости значили, шта су сада и шта ће бити с њима у будућности. Од свега тога, нас највише интересује Београд, кога више волимо од свих хипотеза. До Светског рата Београд је био, као што је поменуто, Србија, град Срба. У времену после првог устанка београдске су породице биле својим начином живота и изолованошћу потпуно чиниле свој затворени круг у који дошљаци нису могли да лако продру. Београдске породице, а особито „Оџаковићи" живеле су и развијале су се под особито повољним условима, јер су им школе биле на домаку и тако дале прзе чиновнике новој држави. Затим, пошто је Београд и тада био врло важан трговачки и политички центар, то су Београђани лакше долазили до материјалног благостања. Поред школа и осталих

корисних услова, врло много је значило што су Београђани долазили у додир са људима из западних културних држава и истакнутих са Оријента. У колико поједини Београђани нису узимали активног учешћа у унутрашњој и спољњој политици земље, они су цпак били у могућности да осзте пулс међународне политике, која се као паучина плела око Београда тада као и дан данас. Од првих дана слободног, а пре тога полу-слободног државног живота, дошљаци су непрекидно притицали и пунили Београд. Они су долазили из свих крајева и носили собом ону романтику национализма, супериорност убеђења у српске расе и неистрошене мишице, чвршће од гвожђа. Трговачке, банкарске и еснафске београдске породице и ако су биле компактне и сачињавале један грађански сталеж, културније и јако горде на своје порекло и тадашњИ положај, ипак су морале отворити врата дошљацима и путем женидбе помешати се са њима. Не одједном, али убрзаним темпом, старз београдске породице губиле су онај свој карактер поносних варошана и постајале народније, ако се може тако казати. Једино што су сачувале своју компактност, биле су јеврејске породице настањене на Дорћолу, између Узун-Миркове, Душанове улице и Малог Калемегдана. Прве школоване генерације потекле су из Београда, које су имале националну мисију да у новој држави заузму чиновничка мзста. То је значило да се и онако проређене београдске породице још више смањз ксзљавањем чиновника у унутрашњости земље. Први чиновници Београђани остали су у велик:м броју заувек у местима где су се дуже задржали и сродили. Приличан број учених људи, који су дошли из ВојЈводине, био је недовољан да подмири велику потребу у школованим људима, али би било много горе да их није дошло и толико. И на озај начин нестајале су праве београдске породице и уступалз места дошљацима. У свим потоњим ратовима, који с> вођени са суседним државама, Београђани су, у колико су сада озтали чисти по крви, гинули са правим одушевљењем и нимало ни су били штеђени. Кадгод је негде било запело, позивани су пукови у којима је било претежно Београђана. Ноихову храброст пратила је и срећа и тако су увек савлађивали непријатеља свесни да тиме дају примзр осталим јединицама. Разуме се, овакви налети нису могли проћи без великих жртава, а то је значило, да се и онако мали број Београђана још и више смањи. У почетку, цинцарских је породица било у Београду у знатном броју. Оне су биле врло просвећене и меркантилног духа, те су још пре ослобођења вршили посредничку трговач-