Општинске новине

Стр. 182

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

буџету, избришу. Уопште, г. ДиНић предлаже корекције код персоналних издатака,, да се не дешава да један има и сувише а други нимало. Говорник тражи да се одељак за Експропријацију и апропријацију припоји Техиичкој дирекцији, пошто му у Привредно-финансијској дирекцији није место. Замера што нису предвиђене суме за исплату дневница ранијим одборницима, на које су они стекли право и указује на недовољност неКих кредита, због чега ће, каже, морати да се врши вирманисаше. Нарочиту пажљу у своме говору г. Динић је посветио туризму и његовом унапређивању, наводећи да се у многим европским градовима троше знатне суме за пропагирање туризма који је извор знатног прихода у државном буџету. Београд је пропустио да постане средиште индустрије, а како није ништа урађено за његово економско подизање, он изумире и треба му хитно помоћи, омогућавајући развој трговине, индустрије и радиности уопште. Г. Динић подвлачи значај одељка за туризам града Београда и тражи да се његовој туристичкој акцији посвети пуна пажња јер кредити одобрени за туризам су продуктивни, враћају се кроз оживљење градске привреде у стоструком износу. Г. Павле Кара-Радовановић Доајен градских већника, г. Павле Кара-Радовавановић истакао је улогу коју је Београд одиграо у стварању наше велике државе, због чега није могао да се посвети своме уређивању, јер му је национална идеја била преча од свега. Због тога је Београд морао да троши велике суме, прво на своје обнављање, а доцније и на своје улепшавање. Г. Кара-Радовановић мисли да је велика грешка новог закона о градским општинама, што је у градовима, а специјално у Београду, сва комунална старања ставио у дужност једном човеку, претседнику и већу. Много би се бољи резултати постизали, кад би се на челу сваке дирекције налазио по један претседник и мисли да би на то требало обратити пажњу меродавнима. Од многобројних ствари које Београду недостају г. Кара-Радовановић као најпотребније наводи: сајмиште, кеј и житно тржиште, јер ће, после изградње мостова за Земун и Панчево сви крајеви преко Саве и Дунава почети доносити евоје производе у Београд, да их ту продају. Као један од врло важних проблема који стоји пред Градским већем г. Кара-Радовановић истиче решење чиновничког питања. По његовом мишљењу чиновник мора бити добро награђен, мора се бирати путем конкурса и мора му бити загарантована сталност, јер се само на тај начин могу добити способни људи за послове који им се поверавају. То питање треба решавати постепано и с времена на време треба отстрањивати оно што општина не може да плаћа. Говорећи и о односу између Општине београдске и државе, г. Кара-Радовановић апелује на надлежне, да се Београд ослободи издржавања оних установа које би требала да издржава цела држава. На тај начин Београду ће ое помоћи индиректно, Иад већ не ужива никакву помоћ за своје уређење, као што уживају престонице других земаља. Исто тако држава

би требала да општини плати и свој дуг, који износи преко 200 милиона динара, са којом би сумом општина београдска могла да санира своје финансије. На крају свога говора г. Кара-Радовановић ставља до знаша г. Претседнику и Већу да је био болестан у времену када је једна депутација грађана, на челу са г. Претседником понудила Претседнику Краљевске Владе г. Б. Јевтићу да буде носилац земаљске листе на изборим(а од 5 м;аја, те да није изостао збо,г неке опозиције. Да је био здрав, ишао би, као што би ишли и сви други већници који само случајно нису били присутни овој депутацији. Г. Др. Милорад Станојевић Г. др. Станојевић био је члан комисије, и познат као финансијски стручњак објаснио је, зашто буџет није могао бити боље технички израђен. Буџет је, рекао је г. др. Станојевић, дело брзине, пошто је комисија затскла један предлог буџета, који је био неупотребљив за дискусију, так!о да је комисија морала тражити одобрење од г. Министра финансија да може израдити други, што јој је и одобрено. У погледу стриктних обавеза, Буџетска комисија могла је да исте само констатује, не мешајући ништа. Али је зато комисија предложила један члан у финансиским овлашћењима, у коме тражи да може донети нов статут, који би регулисао односе у чиновништву и да се утврди, да ли општина према садашњем обиму својих радова може задржати велики број особља, да ли тај број треба редуцирати или треба створити комуналне радове на којима би се то чиновнипггво запослило. Са чиновништвом се, углавном, не може бити задовољан, како у погледу спреме, тако и у погледу лајицизма, са којим поједини чиновници воде послове који су им поверени. На комуналним пословима неће се ове године моћи много шта да уради, јер тридесет од сто буџета иде само на персоналне издатке, а преко 90 милиона динара на ануитетску службу. Да би се постигле извесне уштеде, говорник тражи ревизију плата и принадлежности особљу, нарочито вишем, ревизију броја особља, пензија и осталих помоћи које се дају у виду пензија и контролу свих набавк!и, које су, каже^ увек за општину скупље за 50—60°/о. Исто тако треба учинити напор да се краткорочни зајмови преобрата у дугорочне. На крају изражава своје уверење, да се трошарина са данашњим својим ставовима не може одржати, да се мора ревидирати, те да се извесни ставови смање или сасвим укину до евентуалног потпуног укинућа трошарине, која би имала остати на алкохол, месо, и лукеузне артикле. Иначе, за израду једног привредног плана Београда и плана за његово подизање морају се наћи нови финансиски извори, што ће се постићи изменом целокупног финансиског законодавства. Г. Др. Фридрих Попс Г. др. Фридрих Попс изјавио је да ће гласати за буџет, зато што је мањи од прошлогодишњег, али налази да се неће моћи дуго овако буџетирати у Београдској општини, којој се непрестано намећу нови терети. Незгода је што се приликом претреса буџета