Општинске новине

Стр. 184

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Упуштајући се у анализу самог буџета г. Крекић каже, да 84 милиона персоналних издатака и 92 милиона службе дугова претстављ.ају један огроман баласт, који онемогућава Београдску општину да се оспособи за своје функције на социјалном пољу. Једна од основних грешаиа у развоју Београда јесте онемогућаваше развоја индустрије у њему. Због тога се не треба чудити што се у буџету јавља цифра од 92 милиона по служби дугова и што Београд бележи 700 милиона динара дуга, да се за послове нема пара, а да се под дуговима грца. Г. Крекић је додирнуо и питање реона Београда, за који тоаже да се мало која варош може са њим такмичити, а да је финансиска база за његову изградњу таква да би морао да буде 10 пута сконцентрисанији па да буде нешго од његове изградње. Због те разбацаности Београда око 400 улица су

3,400.000 динара, док је у овој години та сума смањена на 2,925.000 дин. За исхрану незапослене сиротиње Општина даје 50.000 динара, а та је сума, каже г. Крекић, довољна за збрињавање тих људи свега за пет дана. Ову суму треба повећати на 1 милион динара. Г. Крекић наводи примере из којих се види тешко стање незбринуте . деце и статиетичким податцима утврђује, да је у погледу издатака на социјалне задатке Београдска општина на последшјем месту међу већим градовима наше државе. Говорник скреће пажњу и на станбено питање, за које каже да је горуће за београдско становништво, јер маса становништва станује у немогућим становима. Што се тиче кредита за зеленило, он је у овом буџету повећан. Потребно је, међутим више дати на калдрму, на канализацију, и друге радове, који су по реду пречи од зеленила.

Са дискусије о бЈџету: аа време без калдрме. Г. Крекић предлаже да се донесе одлука и да се предузму кораци код надлежних да се донесе закон који ће омогућити да се подижу куће које ће битн власништво толико људи колико у њима има станова. Као друго сретство за изграђивање неизграђених плацева у центру, г. Крекић предлаже да се онемогући скакање ренте грађевинским парцелама у центру, на тај начин што би се према цени наплаћивала пореза на те плацеве. Београдска је општина и сувише оптерећена пословима као експонент државе, а о трошку београдских грађана. Г. КрекиН није зато да се од државв прима ма каква помоћ за изградњу престонице, већ треба тражити да држава плаћа кирије за своје установе, као и да плати општини оно што од ње узме: електрику, воду и друго. Замера што су чињене уштеде код Дирекције за Социјално и здравствено старање и изводи рачун да Општина даје као своју помоћ сиротим раднмцима

®ра већника г. Богдана Крекића За општинска привредна предузећа г. Крскић кажу да су она бирократизована, да дају врло слабе приходе и да их треба издвојити у заоебну групу, са самоеталним засебним буџетирашем, да би могли давати вишкове прихода за изградњу Београда. Пошто су људи изложени великим издатцима приликом смртних случајева, општина треба да узме на себе старање да сарањује своје грађане, али при том не сме се десити да она зарађује као сада приватни. Треба омогућити и подиаање крематоријума, пошто за то постоје сретства и Општина не би издала ниједну пару. Приликом лицитација за општинс!ке послове, треба исте разделити по врстама разних радова и издавати их директно заинтересованима, а не преко великих предузимача. При том треба фиксирати минималну радничку надницу, испод које предузимач не сме плаћати, чиме се општини обезбеђује солидан посао, а радник обезбеђује као потрошач. У колико потро-