Општинске новине

1*

Проф. Др. Петар Зенћд, претседник Средишњег одбора града Прага и претседник Сабеза социјално и социјално-здра&стђених друштађа и и устаноба у Чехослобачћој

ИсКуства и смернице соп;ијал.не политиће савремених градова. — 0 ревултатима социјалног старања града Прага ) —

Неопходно је наше узајаамно упознавање. Ми морамо познавати узајамно не само своју прошлост, него и садашњост и своје чежње, своје смернице за будућност. Требамо разјити најживљу сарадњу на свима пољима и у свима правцима јавнога живота. Треба да не рачунамо само са својим братством за тешке часове међународних сукоба него да се ово братство манифестује и у редовном, свакодневном животу и то у свим гранама, како у политици, привреди тако и у социјалној политици, књижевности, уметности, и т. д. Али за виталност ове сарадње није довољно само се патриотски заносити; њој треба много више. Треба ићи к заједничком 1 циљу трудбеничким, свакодневним: радом, неуморним, и често скопчаним са потешкоћама и жртвама на једној и на другој или на обема странама. То је рад о коме не треба много говорити, који на први поглед може изгледати и недовољно помпезан, па и ситан, рад чији се плодови и резултати споро показују, али су зато они трајни. То је, на првом месту, рад на пољу социјалног старања за бољи и достојнији живот широких радних маса наших народа. У том правцу и иде наша!сарадња на пољу социјалне политике, коју смо пре неколико година са својим југословенским пријатељима отпочели. Настојали смо узајамним посетама упознати стручњачке раднике и њихов рад, њихов програм и њихове принципе и успоставили смо редовне вззе, изградили заједничке радне планове, који већ дају здраве плодове. Ради спровођења тог сарадничког програма, у сталној смо коресподенцији и измени схватања и назора, ради тога узајамно подносимо једни другима своје предлоге и међусобно се упознајемо са својим намерама; са истим циљем долазе социјални радници, на пример, југословенски учитељи

*) Проф. Др. Петар Зенкд одржао је на коларчевом народнои универзитету у Београду једпо предавање о социјалној политици града Прага, ко1е жу је и послужидо као основица за ову лепу и објективну студију, односно она је извод тога обимнијег предавања. Уредништво.

слепе, глувонеме и друге недужне деце на вишемесечни и годишњи бесплатни боравак у социјалне заводе града Прага, упознавају тамо наш језик и наше методе социјалног рада, студирају на универзитету, полажу стручне испите и практикују у нашим: комуналним и социјалним заводима.. То је само једна карика у ланцу наше сарадње на пољу унапређења социјалне политике наших народа. Да би заједнички рад могао да буде успешан, морају бити блиски људи, који га врше. Задатак пријатеља је, да се узајамно саветују, шта и како треба радити, да узајамно излажу своја искуства и знања и да се упозоравају, којих грешака се треба чувати. Сваки напредак неизбежно захтева експерименте. Али управо у социјалном старању, где се ради о беди, човечанском трпљењу, а најчешће о судбини људи, потребно је ограничити екШерименте на најмању меру. Потребно је чинити припреме са крајњом предострожношћу, да се што мање рескира. Управо зато је и потребно у социјалној политици, пред сваком мером и одлуком, предострожно испитивање, разматрање и крајња опрезност.. Потребно је користити и туђе искуство, али оно није довољно. У техници и другим гранама се могу туђе добре ствари и дела примењивати, чак и слепо копирати. Али у соЦијалном старању није могуће нити најбоља туђа подузећа слепо копирати. Социјално старање како о деци, тако и о незбринутим и старим грађанима, треба да надокнади човеку (који је постао зависан од друштва) оно ради чега је под нивоом просечног појединца, који живи у нормалним приликама. Социјално старање мора зато да расте из обичаја и прилика живота дотичног народа и краја и мора се прилагодити урођеностима и карактерима људи, као и духу времена. Мора, на првом месту, одговарати привредној, културној, и социјалној структури људи и друштвене средине, иначе не бисмо никада досегли к циљу и наш рад не би био у духу времена: градили бисмо само на песку и не бисмо наишли на разуме-