Општинске новине

Стр. 232

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Лични издаци Како смо раније видели, на личне издатке отпада 27,33% од целокупног изиоса буџета. У упоређењу са материјалним .редовним и ванредним расходима, дакле без ануитетске службе, добијамо да се лични издаци према материјалним односе као 3:5,5, значи да више од једне трећине онога што се плаћа на одржавање пада на личне расходе. Такоје, уколико се на личне расходе гледа одозго, односно онако како га гледа и како га заправо и м,оже да види онај који није продро мало дубље у питање живота особља Општине београдске. О томе се уосталом, и непише. Можда из обазривости према некоме, али је факат, да се веома ретко чула реч објективног посматрача тога питања. Ни ми не можемо улазити у детаље. Питање само по себи захтева детаљнијег ,разм;атрања него га ми можемо дати у облику овога чланка. Хтели би само, бар донекле, да олакшамо онима који питање прате, са неколико података, који резултирају из буџета о ком;е је овде реч. Приложенатабела ст. 233 о бројном стању особља састављена је према подацима добивеним из буџета. Аналогно томе, она се у потпуности и не слаже са фактичним! стањем. Ипак, та разлика је толико минимална да је ми и не узимамо у обзир 1 . Јер, у колико данас није на лицу места све оно собље које је у буџету показано, оно ће врло вероватно да буде до краја ове буџетске године. Према тој табели у Огпитини београдској запослено је 3770 службеника, од чега отпада на статутно особље (које има право на пензију) 1863 односно 49,41% док на хонорарно и административно-канцелариско днев ничарско особље отпада 1907 односно 50.59%, Међутим, у Општини београдској налази се на раду 2062 надничара, дакле више него што има свега статутног особља и више него има осталог дневничарског особља. Јер, док од укупне цифре свеколиког особља, урачунавши и |н адничаре, отпада на статутне службенике 31,94%, хонорарно и канцелариско-дневничарско особље 32,70%, на надничаре отпада 35,36% (код броја надничара узето је само оно особље које има више мање стабилности, тако да стварно повремене надничаре, који данас раде а сутра не раде, нисмо ни узимали у обзир). Ето то је, у грубим потезима, слика персоналне политике саме Општине. Речи да је Општина претрпана особљем, да су њени лични издаци сувише високи, могу се само делимично применити: много дневничарског и надничарског особља. А зашто има толики број тог особља, који са хонорарним! службеницима чине 69,06%, односно преко 3/5 све-

коликог особља, о томе би могли да говоре други, који су за то позванији. Ми то питање нећемо да покрећемо, али смо уверени, да код оваквог стања какво је данас, много се не може изменити. У колико се прилике промене и Општина постане више самостална, како у својој обавези према грађанству, што ће уследити онда кад оно постане привредно јаче, тако и према општем животу Државе, у толико ће и ова обавеза Општине бити мања и замењена другом одменом, можда бољом, целисходнијом, можда социјалнијом него је ова. Нас овде интересује друго питање. Какав је квалитет особља у Општини. Габела нам ,на то питање делимично одговара. У Општини је, поред виша статутна чиновника, запослено 524 чиновника, од којих је 103 са факултетском спремом, 140 са средњо-школспремом а 281 са непотпуном сродњо-школском спремом. Сама расподела чиновника је .по дирекцијама, односно врсти рада, веома разнолика. Код чиновништва са факултетском спремом отпада више од половине на инжењере и архитекте, које видимо у Техничкој дирекцији, Дирекцији трамваја и осветлења и Управи водовода. Највећи део осталих отпада на лекаре, а остатак су правници и један са философским факултетом у Претседништву. У самој Привредно-финансиској дирекцији има свега један чиновник, не рачунајући у то више чиновнике, са факултетским образовањем, а то је инжењер — радинапремеравању тротоара. Зато Финансијска дирекција има, код групе Опште управе, највећи број чиновника без пуне средњо-школске спреме — више него 1/3 свог особља те врсте код Опште управе. Тај несразмер квалификованих службеника у ОпШтини даје слику самога персоналног питања, и одређује му правац, Јер мало је разлога да у Дирекцији за социјално и здравствено стање буде обрнут ред квалификација службеника него је Привредно-фина|нсијској — у првој има са факултетом 38, са матуром 6, без матуре 10, док у другој тај ред износи: 1, 32 и 50 — а у Техничкој да је све подједнако: 39: 37:34. Ту одмах упада у очи, на једној страни пре- засићеност стручног особља, а на другој га нема ни у довољној мери. Број нижих службеника премашује број чиновника. Карактеристично је да Општина бројно има далеко више званичника него чиновника, и да се број службеника у рангЈ служитеља приближује броју чиновника. Тако од укупног броја статуног особља, 1863, отпада на више чиновнике: 4,50 °/о, чиновнике 28,12%, званичнике 44,13% а служитеље 23,25 о/о. Међутим, у државној служби је биновника, и да се број службеника у рангу ло, према буџету за 1933—34 годину, 116.207