Општинске новине

8*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 261

ске Општине отворим ово предавање и преставим Вам, поштована Господо и Госпође, драгог нам госта Господина Професора Др. Зенкла, претседника Средишног Одбора великог града Прага, Социјалног Одбора Савеза чехословачких градова и неоспорно највећег социјалног радника Словенства и да нашње Европе, великог пријатеља нашег народа, и од јуче почасног грађанина града Београда. Како је на јучерашњој свечаној седници већа града Београда уважени Претседник културног одбора Београда г. Душан С. Николајевић, наш горостасни интелект и књижевник, одржао једно емоционално, дубоко мислено предавање о научним, социолошко-културним схватањима г. Др. Петра Зенкла, то ћу се ја задржати само са неколико речи, и то као на највећем практичном социјалном раднику и стараоцу г. Др. Петру Зенклу, пружајући Вам његову најкраћу биографију. Драги Петар Зенкл, који се родио пре 50 година као осмо дете једног сиромашног занатлије у чешком граду Хусинском Табору, и који се већ у кући свога јако сиромашног оца упознао са горчином материјалне беде и свима социјалним неправдама, радећи и сам најтеже фигичке послове већ од своје дванаесте године, да би помогао издржавање своје породице и да би могао да самог себе школује, доктор је словенске филологије и социјалне педагогије. Нзегови учитељи били су му велики словенски отац Тома Масарик, Врхлицки, Крејча, Јакубец и т. д. Од 1905 до 1915 године био јз професор комерциалних академија у Прагу, доцент пољопривредне академије, лек гор и професор на Високој техници у Прагу и т. д. 1918 године, одм:ах по стварању братске Чехословачке Републике, позван је на чело одељења социјалне службе Министарства Социјалне Политике и Народног здравља, где се нарочито посветио организацији дечје заштите, као и збрињавања особа телесно и душевно заосталих. Од 1926 године одлази на положај Директора Средишње Банке за социјално осигурање у Чехословачкој Републици, са кога положаја помаже да се социјално осигурање подигне на пиједестал социјалне правде. ГБегова делатност на пољу комуналне политике датира од 1911 године, када је први пут постао члан Општинског одбора града Карлина, да би убрзо дошао и на положај претседника истог града. Од 1922 године изабран је за члана шире и уже управе главног града Прага, а 1923 године за претседника Средишњег Збора града Прага. 1928 године дошао је на положај зем|аљског заступника — народног посланика земље Чешке и члана одбора претседништва Масарикове Народно-Социјалистичке странке. Мношбројне су социјалне и хуманитарне установе, институције и удружења, које је Зенкл основао, а под његовим вођством на-

лазе се и снажно развијају координарном акцијом: све градске организације, друшггва и установе, од завода за одојчад и малу децу, друштава за заштиту мајки и деце, установа за заштиту угрожене и незбринуте омладине, организација за упослење неупослених, завода за изнемогле и остареле грађане, па до завода за избор рада, институција за социјалноздравствену службу у породицама и организација за стручно васпитање социјалних радника и т. д. Он је иницијатор огромних радничких домова, који се мере са највећим домовима осталих европских центара, он је главни иницијатор и његова су дела многобројна дечја опоравилишта, санаториуми, социјални заводи, склоништа за сироту децу, заводи за дефектну децу, лепи и јефтини раднички станови, а цвет његовог организаторског успеха су ,,Масарикови домови", највећа социјална установа на свету. Да поменем још само једно зрно бисера стваралачке огрлице овог гигантски снажног практичног социјалног радника. Иницијативом Др. Зенкла а уз највећу материјалну помоћ Чехословачке Републике подигнут је „Александров Колеж" у Прагу, који је неоспорно најлепши студентски колеж у Европи, а у коме живе наши, југословенски студенти. То је само неколико најблеђих потеза о херкуловској стваралачкој моћи овог великог практичног социјалног радника Словенства, који, на прим!ер, сада прекида своје лепо путовање јер хита да реализује једну своју нову, такође практичну мисао: грандиозних размера санаториум за туберкулозне раднике и њихову децу, који подиже Социјално осигурање Чехословачке Републике на планини Татри, а у част осамдесетопетогодишњице свога учитеља, Оца своје Домовине, Томе Масарика. Ово велико дело коштаће 60,000.000 чешких круна, преко 100,000.000 динара, и биће још једно срество за нову социјалну правичност. Поздрављајући га још' једном и захваљујући му се у име малих и напаћених чланова наше друштвене заједнице, ја завршавам: речима Претседника Златнога Прага Др. Карела Баксе: „Можемо рећи да је била срећа за Праг да је Др. Петар Зенкл дошао на вођство најважније гране комуналне управе, јер он је реформисао дотадањи систем социјалног старања, изменио све из темеља и оживотворио једно ново, истинско социјално старање". Како говор г. Богдановића, тако и крај истог, били су прекидани непрекидним овацијама Чехословачкој, Претседнику Масарику и проф. др. Петру Зенклу, а када је проф. Зенкл отпочео своје предавање ова^ије су се претварале у праве манифестације чехосло-