Општинске новине

4*

БЕОГРАДСКЕ новине

Стр. 309

и здравствено старање становништва, организован према Закону о градским општинама и општинским статутима. Ради што бољег и успешнијег решавања питања која се односе на заштиту деце, потребно је да се у сваком нашем граду оснује нарочити „Уред за заштиту матера, деце и младежи" или укратко „Градски дечји уред", у чији саветодавни и управни одбор поред претставника и чиновника општине, треба да уђу и претставници надлештава, школа, хуманих и приватних друштава, која се баве заштитом и васпитањем деце итд. Градски дечји уреди требало би да се обавезно брину: 1) о заштити и васпитању сирочади, нахочади и ванбрачне деце; 2) о нези деце и надзору у сваком а нарочито у социјалном и здравственом погледу; 3) о моралној и материјалној помоћидеце; 4) о заштити напуштене, недовољно развијене и дефектне деце; 5) о заштити туберкулозне деце; 6) о заштити занатских ученика; 7) о старању о свима установама које су намељене за заштиту и васпитање деце, нарочито о организовању, управи и о раду у овим установама; 8) о кооперацији и планској сарадњи са свима хуманим и приватним удружењима и дружбама, које се брину о заштити деце и младежи на територији респектовне градске општине. Градски дечји уреди, основани на начелу заједничке сарадње надлештава, установа и друштава, могу да постигну најлепше успехе на пољу заштите и васпитања нашег градског подмдатка. III О сметњама у развоју заштите Заштита и васпитање деце је, дакле, проблем који у нашим градовима још увек чека на своје решење. Услед тешких прилика, у којима живе најшири слојеви нашег народа, наилази ово питање на све више разумгвања и све већу помоћ, али још увек не на онолику помоћ колику по својој важности и своме значењу заслужује. Зашто? Прво зато што се више пута дешава да се установе за заштиту и васпитање деце не подижу само из хуманих разлога, тј. да се помаже дете, него и ради других, можда, и спекулативних или бар снобовских намера, где су деца само средство да би неко друштво постигло неки нарочити свој егоцентрични циљ под окриљем псеудосоцијалног старања, како тај „хуманизам лажног милосрђа" назива проф. др. Петар Зенкл. Други разлог је у томе што се заштита деце различно схвата, те се гледа у установама за заштиту деце само издвајање појединаца из природне друштвене заједнице и

чак и отуђивање деце од стварног живота итд. Исто тако важан разлог је и тај, што се у појединим овим установама примају деца са најразличитијим склоностима, особинама, навикама и недостацима, а више пута и деца различитог узраста што све отежава заштитни и васпитни плански рад и смањује успех, који се од ових установа очекуЈе. Кад се овим разлозима дода још и то, да се васпитање деце у овим установама више пута врши само механички и шаблонски, услед чега влада у њима једнолик живот и често долази до несношљивих односа између васпитача и питомаца а и до међусобних спорова и свађа, онда нам постаје јасно зашто јавност не гледа на градске установе за заштиту и васпитање деце са потребним поверењем и интересозањем и зашто је потребно да већ једном дође до заједннчке сарадње свих оних који се по својој званичној дуж-

Из београдског дечјег диспансера: вештачко сунчање радничке деце ности или из социјалне свесности брину о заштити и васпитању деце. Сви ови разлози треба да нас потстакну да озбиљно претресемо питање о заштити и васпитању деце и да размислимо какве и које мере треба да се предузму да би се рад на заштити и васпитању деце успешно наставио и прилагодио данашњим социјалним приликама у нашој земљи. IV О законским прописима и установама за заштиту и васпитање деце Међу првим мерама треба да се помене Закон о заштити деце Код нас још немамо нарочитог закона, којим би било предвиђено јединствено регулисање заштите и васпитања деце. Од свих закона, који су на снази, Кривичним законом и Законом о кривичном поступку и на њиховој основи прописаним уредбама регулисано је васпитање деце и млађих малолетника. Школским законом је прописана заштита школске деце ван школе, што се ставља у дужност општинама и поглаварствима. На о-