Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 311

само она приватна лица, која показују не само љубав и интересзвање и стручно разумзвање за проблем подизања морално посрнулог детета. Поред градског завода за заштиту и васпитање деце требало би подићи још и заводе за незаштићену омладину иосле свршеног васпитавања и професионалног обрЈЗОвања. Овакве установе су напр. ученички домови, радничка склоништа и слично. Свршени ученици, помоћници и радници који немају родитеља, а ни места где би могли зарађивати свој хлеб, или имају место, а немају ста;н, остаће у овим домовима или склоништима док не нађу место или стан. Поред установа за заштиту и васпитање деце треба да се у оквиру градске дечје заштите организују и разна саветовалишта. За саветовалишта није увек потребно да се подижу нарочите зграде, она би се могла према својој сврси организовати и при једној или при другој установи за заштиту деце. Тако би се напр. при неком обданишту или дечјем дому могло основати и саветовалшите за негу и васпитање деце; при некој установи у којој се деца и професионално образују могло би се основати саветовалиште за избор звања, и најзад при неком дому или склоништу за одрасле помоћнике и раднике могло би се оснозати саветовалиште за разна питања из оквира породичног живота. V О организацији васиитноГ рада у установама за заштиту деце Важан проблем који исто тако чека на реформу јесте и организација васиитног рада у установама за заштиту деце. Обично на једног васпитача долази 40 и још више деце. Јасно је да са оволиким бројем деце није могуће радити и још мање је могуће упознавати склоности и способности појединог детета и с^стзматским утицајем усавршавати унутрашње вредности појединца. Индивидуално васпитање је у тахвом случају немогуће, а исто тако јз код оволиког броја деце немогуће развијати смисао за заједнички рад и живот. У оваквам приликама се и васпитачи сувИше брзо уморе, малакшу, и изгубе потребан оптимизам и издржљивост, тако потребиту у овој врсти рада. Треба, дакле, да се број деце на једног васпитача смањи и да сз образују групе по 20 до 25 мушкараца или девојчица, јер само на тај начин се може постићи васпитни задатак ових установа 1 ). О раду у групама написали смо опширније у Општем правилнику о оснивању, издржавању, уређењу и раду обданишта и других сличних установа за заштиту и васпитање деце, који се може добити код писца овог чланка.

ОрГанизација васпитног рада треба да се прошири и на професионално образовање омладине. Из привредних и васпитних разлога је потребно да питомци ових установа науче занат који одговара телесним и душевним способностима појединца. Установе за заштиту деце треба по могућству, да имају и своје модерно уређене радионице у којима питомци могу нешто да науче. Од радионица са старим справама питом!ци немају велике користи. Али и пољоприврздни радови не смзју да се занемаре у овим установама. Прво зато што се и за доброг пољопривредног радника мож.е наћи намештење, а друго што су радОви у башти, на пољу, у воћњаку и са стоком врло важни за опште васпитање и образовање. Нигде се човек тако не навикне на рад као код ових радова; и код ниједног другог рада се човек не осећа тако здрав и задовољан као код овог. И за женску омладину треба удесити подесно занатско образовање итд. VI О васпитачима и о сарадњи васпитача и ГрадскоГ дечјеГ лекара Међу најтеже проблеме заштите и васпитања деце свакако спада питање постављања способних васпитача. Тешко је наћи ваепитаче или васцитачице који би имали довољно разумевања за ову децу, који би познали васпитни циљ ових установа, који би имали смисао за праведност и пожртвовање, који би имали неуморну истрајност, оптимизам који се не да збунити и дар животног хумора. Васпитачи су потребни и без њих се не може, али тешко их је наћи. И све већа је потреба за добрим васпитачима. Обично их узимамо из редова учитеља и забавиља, а за малену децу и из редова нудиља као неговатељице. Али сва ова лица, и ако изгледа да имају услове да буду добри васпнтачи, у много случајева то нису, јер нзмају за тај специјални васпитни посао потребно образовање. Много више би они морали бити упознати са биологијом, психологијом и педагогиком детета, са психопатологијом, донекле и са психијатријом;, а поред тога још и са социјалним проблемима заштите деце. С овим специјалним васпитним радом могли би се учитељи, забавиље и нудиље упознати за време свог образовања у учитељским, забавиљским или нудиљским школама. Усавршавати, пак, би се могли и доцније за време практичног рада у установама на течајевима приређеним нарочито у ову сврху. На овим течајевима одржали би стручни дечји лекари и стручни наставници инструктивна предавања о детету, његовој околини, о његовим склоностима и особинама као и о његовом васпитавању и заштити.