Општинске новине
Стр. 378
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
са деловањем државних установа. И кад би која градска општина по сво ој доброј вољи хтела да се користи свим регулама државног административног апарата, не значи то да би она своју рачунско-благајничку службу довела у потпуни склад са својим потребама правилног и корисног рада. Финансије општина, као и све друге њене службе, треба засебно третирати. Оне у себи имају елемената који се не појављују код других установа. Довољно је упознати се само са појединим гранама комуналне политике у неколико градова, да се уочи њихов разни поступак рада. Опште је познато, да се на пр. висина такса, трошарине, приреза и других берива потпуно разликује код појединих градова. То, ако ништа не доказује, довољно је да се закључи да је ту била слаба интервенција надзорне власти. А да ие говоримо о примени расхода, о начину задуживања појединих општина, које је код многих довело до парализе целе општине. Данас се осећа највише потреба да се финансије градских општина среде. То захтевају ке само интереси грађанства, које се не сме пустити на милост и немилост савести појединих градских чиновника а често и градских управа, него и интереси државе. Држава ће бити дужна да у случају потребе пружи не само своју моралну помоћ него и материјално да помогне град. И надзор државе над радом самоуправних тела тако се једино и може разумети. У јавности се о томе мало чује. Разлоге томе :не треба тражчти, а ! нити би надзорни ор-
гани требали из тих разлога да и даље поштују слободу онде где се она и не може кл замислити. Нисмо против аутономије самоуправних тела. На против, она је неминовна потреба, и без ње се не може ни замисл^ити користан рад општине. Али ту самосталност треба поставити у круг, који ое мора оградити. И тим самосталним јавним тзлима треба показати правац којим ће се те њиКове јавне и по опште интересе грађанства радње кретати. Сва та деловања градских општина треба да се приближе једна другом, да се допуњују како се неби смело казати да један гр.ад отима другоме да живи. Законом о градским општинама пошло се правцем прилагођавања данашњим приликама нашег града и државе. На томе се не сме застати. јер тај За сон изгледа да је потпуно заборавио да градске финансије исто онако требају једно корисно решење, нов дух, нов гачин рада, како год је требала административна радња општине. Можда би неки сматрали да нисмо у праву, да је комуналним финансијама било далеко потребниш закон него административној управи, јер код добро вођених комуналних финансија лако се стварају добре комуналне администрације. Без довољних срестава, и без добре воље у грађанству која се може створити у првоме реду, кад се добро води рачуна о ономе шта оно може да даде од себе а шта не може, шта му треба пре а шта после дати, што може створити једино разумно газдовање, нема довољно ослонца ни за какав позитиван и стабилан комунални рад градске самоуправе.