Општинске новине

Димитрије Ј. Стојановић

Проблем београдсКе сиротиње

Међу најважнијим социјалим проблемима Општине београдске свакако је и проблем помагаша београдске сиротиње. За Београд је то у истини врло озбиљан проблем, јер Београд је као највећи и најважнији град у држави у специјалном положају у односу на сиротињу. Београд по свом положају, који заузима међу другим градовима у земљи и који има као престоница у држави, најпривлачније је место за све оне који траже какво било обезбеђење живота. Јер мања и сиромашна места нису у стању да пруже макакву подршку ни помоћ својој сиротиши, као ни онима који остану без посла, па стога и без средстава за живот. Због тога сва та сиротиша и беда напушта своја огшишта и отискује се на пут с правцем ка Београду, не били ту нашла било зарадс, било помоћи државне, општинске или какве милостише. Периферијски крајеви Београда стално бележе све нове и нове становнике који траже у Београду спаса од глади и пропасти. Другу специјалност Београда чини факат, да Београд насељава претежно економски слабије становништво. Кад ое узме да је Београд престоница, да је по броју становништва највећи град у држави, дајеуцентру државе, да је на раскршћу две од највећих пловних река у Европи, да је најважнија тачка на путу између истока и запада и ■ раскрсница путева између та два дела света, онда је у истини парадокс да Београд. на место да представља најважнији привредни, па стога и најбогатији капиталом и богатством град у земљи, — он је сушта слика сиромаштине, која се најбоље види кад се погледа у цифре статистике београдског становништва. По статистици, кој.а је објављена,* Београд насељава на 10.868 економски јачих грађана, 104.238 економски слабих грађана: разних радника (53.111) и чиновника и пензионера (29.999). Остали су занатлије, послуга и др: Откуда овакво сташе становништва кад Београд има између наших градова сва преимућства д,а буде привредно и економски најнајпреднији и најбогатији град? Откуда до-

* Презга статистпчким податцима, које је службено у име 0. г. Веограда средио и публиковао у часопису ,Б. о. н." за 1933 год. г. Сдободаи Видаковић.

лази то шегово сиромаштво на место богатства? Као периферијеки град према бив. Аустро-Угарској Београд се, и ако престоница Србије, врло слабо привредно и економски развијао, захваљујући економској политици ондашње сусетке. Београд је био и остао! само централно увозничко место. После ослобођеша, кад је Београд опет почаствован престоничким положајем, Београд и Београђани трудили су се д'о исцрпљено^ сти да уреде град ради репрезентације, а за то време други градови, економски сређени развијали су своју привреду и снажили се економски све више. Исцрпљен материјално, а не потпомогнут од државе, Београд нема ни модерно пристаниште, ни уређен жељезнички саобраћај, да би тиме ојдчао трговину и привреду у опште, па тиме се и економски снажио. Нарочито се осећа осуство државне помоћи, коју је помоћ свака престоница добијала да би што боље репрезентовала државу. Тако Београд на место да се према своме географском положају и положају у држави развија и снажи и на привредром и на економском пољу, он се напоотив материјално исцрпљује и стагнира, а то се сташе одразује и на Општину као целину и на поједине грађане. Због свега тога Београд, на жалост, мора да констатује да је и после петнаестогодишњег живота у великој новој дргкави, претежно град економски слабих грађана. • Сиротиња се у Београду јавља у главном у три облика: прво, као обична сиротиша, којој недостају материјална средства за живот услед преоптерећености породицом, или услед болести у породици; друго, сиротиша декласираних, дакле онеспособљених ссоба за рад и зараду; и треће сиротиња коју претстављају незашослени радници са породицама или без ових. Прва категорија сиротиње је махом она којој је нужна тако звана моментална помоћ, помоћ с времена на време и помоћ у лековима и лекарској услузи. Број ове сиротиње расте са погоршавањем економских, социјалних и хигијенских услова у којима она мора да живи. У Београду број ове сиротиње расте и сталним досељавањем.