Општинске новине

Стр. 480

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

једно топло и племенито срце, Био је омиљен у целом Београду. „Чика Милош" је био једна од најлепших фигура нашега предратног Београда. Данас је Београд многољудан град са око четврт милиона становника и близу 25.000 зграда. Више се пожар не гаси кантама и кофама воде, становништво не мора да учествује у гашењу. Телефон је заменио пожарника са универзитетске осматрачнице и барјачиће, јер брзи аутомобили преносе најхитније пожарнике на место пожара... Учинио сам овај осврт на прошлост, да бисмо видели како је ипак за релативно кратко време Београд учинио велики напредак. Све општинске управе трудиле су се да унапреде пожарну службу, тако да је она данас снабдгвена модреним возилииа и справама за гашење п;:::ара. Остаје да се учини још много. Градско веће је свесно тога да је број наших пожарника мали, али ми ћемо учинити све што до нас стоји да установа убудуће напредује.

Нова зграда Пожарне централе Поглаварства града Београда Данас чинимо главни велики корак освећујући овај Дом. Све до јуче наша Пожарна команда била је смештена у згради, коју је подигла још прва добровољна пожарна дружина, уз помоћ Београдске општине. Време је пролазило и указала се потреба за једном већом, модернијом зградом, која би могла да прими увећану апаратуру возила команде и да да могућности удобнијег живота пожарницима, као и да им бољг омогући вежбање за њихов напоран посао. Томе великом задатку данас смо одговорили и ви ћете обиласком одељења саме зграде видети у колико је циљ постигнут. Не бих хтео да завршим свој говор, а да на овоме месту не учиним своју дужност и да у име целога већа не изрекнем захвалност и признање свима онима који су у прошлости Београда допринели за његову пожарну службу. Наше нарочито признање иде команданту г. Милосављевићу и особљу Пожарне чете којима

данас предајемо на руковање ову зграду. Ко и мало познаје тешкоће пожарнога рада пунога бдења, самопожртвовања и опасности схватиће величину овога признања. Команданте, предајући вам ову нашу општинску тековину на руковање, ја вам изражазам признање за ваш рад и за рад ваших људи. Апелујем на вас да и даље идете стопама вашега заслужнога и племенитога оца Милоша Милисавље!вића, и да и даље бдите над сигурношћу Београђана. Нека је срећно!" После говора претседника Београдске општине г. Владе Илића, добио је реч командант пожарне команде г. Милорад Милисазљевић. Г. Милиса.вљевић у своме одличном говору износи историјат Београдске пожарне чете, гаене напоре у почетку, када се кантама: и кофама гасио пожар у Престоници, и изражава захвалност свима онима, који су припомогли, да се подигне ова монументална зграда Пожарне централе. Он је, између осталог, рекао: „Живели смо и радили 50 година и дању и ноћу у оним старим, мемљивим зградама, које су за три четвртине пожарника биле чекаоница за туберкулозу и смрт. Од 323 пожарника који су за то време прошли кроз ших, 189 умрло је од туберкулозе, а остали су напуштали службу, јер нису могли да издрже њене напоре. Жалосна је чињеница да је само један пожарнии сачекао пуну пензију, иако је за њу предвиђено 25 година службовања". Затим је г. Милосављевић све присутне позвао да присуствују и гашењу једног импровизоваиог пожара на Таш-Мајдану. Почетак ове ватрогасне вежбе објављен је алармом сирене са нове Пожарне централе. Тога момента, из свих околних београдских улица, појурило је грађанство према Пожарној централи, на којој се лепршала државна застава, не знајући шта ■се тамо дешава. У то време на Таш-Мајдану посута је бензином и запаљена једна импровизована дашчара од које је буктао велики пламен. Призор ни мало није био пријатан. Изгледао је истински озбиљан пожар. На учишени аларм, који се врло јако чуо у целом Београду, ватрогасци су, за трен ока, помоћу једне гвоздене шипке, нарочите за ту сврху, која је замењивала лифт, врло брзо, силазили са спрата Пожарне централе и за минут били на лицу места, где је избио пожар. Одмах су ее дали на посао. Шибали су млазеви воде на запаљену дашчару и за неколико минута напорног и пожртвованог рада пожар је био потпунс локализован и, најзад, угавден. Потом је извођено „спаоавање" деце. На доста високим ивицама ТашМајдана било је доста дечака, који су за ову вежбу, на дати знак скакали у ватрогасно платно. После приређене закуске за званичне делегате, било је дозвољено маси света, која је била скупљена око нове Пожарне централе, да уђе и разгледа ново подигнуту зграду, чиме је ова свечаност била завршена .