Општинске новине

Урбанистички преглед: Урбанизам у Румунији и БугарсКој

Деветнаести век и почетак XX века карактеришу се у Румунији повећањем становништва у свима градовима, које је због економских и политичких прилика било нешто слабије у источном делу државе. Градови пак нових провинција, које су се вратиле мајци отаџбини, напредовали су нешто брже, слично градовима на западу Европе. Урбанизам се у Румунији развијао успешно али под четири утицаја. У Трансилванији, Банату и Буковини утицај је био немачки, карактеристичан по замковима и специјалној планиметријској структури; руски утицај се јавља у Бесарабији и на новим градовима у Подунављу; турски утицај се протеже на центар државе и Букурешт му је најбољи пример, док се Француски утицај јавља најкасније, почевши од 1830 г. Прве праве улице јављају се у Букурешту тек после пожара града од 1804 г. Али то још не значи почетак једне смишљене регулације и доброг генералног плана за варош. Требало је сто година напора да се до тога дође пошто се традиција показивала увек јачом него ли све написане уредбе. Радови који се појављују као резултат француског утицаја имају осредњу урбанистичку вредност алм садрже у себи језгро извесних модерних принципа. На пр. принцип добре парцелације примећује се код плана из 1848 г. за кварт око цркве Св. Ђорђа. Ну, док се на плану из 1851 г. види добро пројектовани трг Пијата Маре (све у Букурешту). Француски утицај се осећа и на плану града ТурнуМагуреле кога је 1836 г. радио архитект Ш. Илиг. Истовремено се јавља и руски утицај, који је у ствари под упливом француског утицаја. Њих је чак тешко разликовати ако се румунски градови проучавају у добу између 1830 и 1860 год. План за град Ђурђу, кога је урадио под руским режимом у времену гувернера Павла Димитријевића Кисељев._ инжењер Мириз Каторлези, показује принцип једног великог кружног булевара који одваја град од поља и принцип тргова кружне и полукружне форме. Овај начин одвајања града булеваром од поља лепо се види на плану за Браилу из 1867 г. Старе везе кружних бастиона око града на том плану постале су кружни булевар: Страда Глазисулуи док је стари кружни пут нешто даље од њих постао булевар:. Страда Буливардулуи. Међутим план за град Фоскани из 1855 г. кога је по наређењу Минист. Унутрашњих дела радио инжењер Константин Аниносану, преставља рад према схватањима ондашњих румунских власти. И ако је то

план средње вредности, он преставља за ондашњу Румунију велики корак унапред, јер је то био први урбанистички план који је одједном наметнут једном граду. У погледу урбанистичког законодавства могу се у Румунији разликовати две епохе. Прва која иде до т. зв. Органске уредбе 1832 г. и друга која иде до Закона о Општинама 1864 г. У току друге епохе ступио је на снагу и Закон о Експропријацији за јавне радове. Константин Ипсиланти је после пожара у Букурешту 1804 г. лично био дошао у град да уреди нов начин подизања града по регулационој линији „пошто су зграде дотле све штрчале једна испред друге а улице биле криве". У време Воде Хангери-а (1798) биле су предузете мере да се град много не шири и в/асти су биле поставиле масивну ограду око целог Букурешта, која наравно није много помогла. А 1813 г. видимо принца Калимаћиа да у Јашу образује „одељак који ће водити рачуна о градским улицама". Појава органске уредбе 1832 г. доноси важне урбанистичке новине. Поглавље које се односи на Букурешт носи наслов: „Глава о улепшавању града. Садржина главе бави се: а) забрањивањем сваког зидања изван градске зоне, б) захтевом да се улице прошире са обе стране, узимајући бесплатно око 1,20 м. са стране од сваког сопственика; (Овим се добијала ширина улице око 12,00 м. која је сматрана као довољна па је и у доцнијим уредбама задржана), в) забраном да се отпочне ма какво зидање пре но што на лице места изађе комисија у којој мора бити један архитект и г) одлуком да се у граду израде 6 нових тргова. Иста уредба за Молдавију захтевала је да се црквама и манастирима има давати „грандиозан изглед" и да се сви кућерци и уџерице око цркава због тог изгледа имају порушити. Могло би се закључити да су се закони и уредбе до 1832 г. у Румунским грофовијама бавили више саобраћајем а да су тек после тога доба почели да се баве и естетиком, јер се захтевала комисија са „архитектом", ма да су регулационе планове радили већином инжењери. 1864 г. се у Румунији појављује први западњачки закон, жоји је неопходан за извођење радова: Закон о Експропријацији. Он је у ствари превод француског закона о Експропријацији из 1841 г. са врло малим изменама. Исте године (1864), појављује се и Закон о Општинама, где први пут видимо одредбе о потреби