Општинске новине

Комуналне вести и белешке

ОДБРАНА БЕОГРАДА ИЗ ВАЗДУХА Недавно је у једном документованом предавању наш најпознатији стручшак за ваздухопловство г. Тадија Сондермајер изнео опширно на који се начин најбоље може Београд бранити од напада из ваздуха. Београд се налази у необичном повољном положају. И по природи свога земљишта и ваздушних струја готово је потпуно заштићен од отровних гасова. Над БеоградоЈУ: ваздух стално у јачој или слабијој мери струји, тако да би се отровни гасови брзо отстранили. Велике количине воде (Сава и Дунав) такође доприносе да се отровни гасови брзо апсорбују. И сам положај-висина на којој се град налази, спречава да се отровни гасови задржавају. Београд срећом у овом случају, простире се на врло великој површини, што такође отежава рад нападача. То је природна одбрана Београда. На који начин треба да се брани Београд? У обзир долазе маске противу отровних гасова, склоништа и брза евакуација поред контраавјионске одбране. По мишљењу г. Сондермајера најважније је да се организује брза евакуација становништва у случају напада из ваздуха. ЈМсаке ни у ком случају не пружају довољну заштиту свима становницима. У првом реду постоје већ толико јразноврсних отровних гасова против којих треба употребљавати за сваки специјалну маску или цео костим (код пликаваца). Свакако да ће непријатељске силе, у случају напада употребити и нове и непознате отровне гасове, противу којих ће бити немоћне све досад познате маске. Затим, маске се не могу употребити Ј<од мале деце и многих лица које их уопште не могу да поднесу, а у првом реду треба спасаватк децу! Склоништа испод земље, по мишљењу г. Сондермајера, праве (су клопке у којима имају да се живи сахране сви 5 <оји треба да нађу у њима спасења, било да у |њих продру отровни гасови, или да се затрпају излази услед 'бомбардовања. Трошкови за маске, баш и кад би хтели и могли да набавимо за све становнике, износили би огромне сум1е. Питање је к«о би те огромне трошкове платио, који би износили на стотине милиона. Грађење склоништа, такођер би стајало огромних трошковгц, а у етвари не би ни мало било од стварне помоћи. Као стварна, практична и успешна сретства за одбрану и епасавање становништва г. Сондермајер препоручује: 1) Извидничку службу — јавити становништву на време долазак непријатељских авиона и бцмјба^рдера. Пита(ње је кад ће се напади вршити? Свакако само ноћу. У том случају биће путпуно немогуће дејство контрапавионске артилерије и бираће се нарочито

мрачне ноћи, авиони ће летети врло виооко и док буду пронађени, они ће већ свршити бомбардовање. Ако се дакле на време јави долазак непријатељских авиона на 2—3 часа, увек је могуће да се јави њихов долазак, моћи ће становништво да се потпуно, евакујише. 2) За евакуацију треба извршити нарочиту организацију. Она би се састојала из више мера које треба предузети. а) добри путеви у што више праваца, б) тачно одредити које улице или крајеви којим путевимја треба да се евакуишу, г) старати се о одржавању реда и присебности при евакуацији, да би се избегла паника, пометња и неред, д) постарати се за потребна превозна средства: кола, аутомобиле, камионе, бицикле, мотоцикле ђ), одредити путеве за пешаке и за колски саобраћај, евакуацију возовима и лађама-водом, евентуално и авионима. е) одредити збегове и склоништа за евакуисано становништво ж) постарати се за потребну опрему коју треба сваки становник који се евакуише сам, или с породицом, да собом носи приликом евакуације з) извођење пробних евакуација дању, а нарочито ноћу, појединих крајева односно целог града. и) организовање екипа за спасавање и прву помоћ и ј) најважнија извидничка служба авиона. к) прекинути везу електричне струје због опасности пожара) л) патроле за гашење пожара. При организацији евакуације треба да узму учешћа месне војне и општинске власти уз најтешњу сарадњу самог становништва. Све ове мере за спасавање становништва не би ни близу стајале онолико колико би стајале маске и склоништа, а све што би се набављало било би од опште користи и могло би се употребити и за друге сврхе (на пр. опрема за излете, путеви за саобраћај, нова саобраћајна сретства кола и др. за свакодневну употребу) и сама пробна евакуација би повољно васпитно утицала на становништво. Екипе и потребе за првЈ' помоћ, ватрогасне чете и др. су опште корисне установе које су и у другим случајев!има граду потребне. Само за патроле, пожарнике, спасиоце и чуваре потребно је да се набаве маске и костими, а за све остало становништво једино је рационално и целисходно организовати брзу евакуацију и изводити је у потпуном реду. Неопходно је потребно да ово и војне и цивилне власти озбиљно приме к знању и предузму све потребне мере за њихово остварење. Све остале мере и пробе које се врше у циљу одбране: маске за становнике, склоништа, могу још евентуално да важе за велике градове у којима није могуће евакуисање, али које за наше мале и раштркане градове апсолутно не важе, а које могу само унети још већу па' нику у становништво. д-р М. Ђ. П.