Општинске новине

Студије и чланци из комунално-социјалне политике:

Др. Угљеша Давидовић, 6. д. дирећтора Социјално-здрабстбене дирећције Г. п. г. В. Санитарне установе града Београда

Општинске санитарне установе у Београду могу се поделити у три групе: I. чисто здравствене Градска поликлиника са свчма специја<шстичким гранама сем нервнм болести. /'. социјално-здравствене а) Антитуберкулозни диспансер и саветовалишта за туберкулозу; б) Кожно венерична амбуланта; в) Уред за заштиту матера, деце и младежи са диспансерима и обдаништима; г) Бактерколошка лабораторија; д) Завод за дезчнфекцију и дезчнсекцију; ђ) Завод за стерилизациту млека. 111. Станица за спасавање и брзу помоћ. Ми ћемо у врло кратким потезима подвући циљ ових установа и изнети њихов рад. Циљ ове установе је, на првом месту, лечење сиромашних грађана Београдске општине, затим, социјално помагање и предузимање мера да се социјална беда ублажи и смаљи. I Лечење сиромашних грађана обавља се у Градској Поликлиници и другим санитарним установама ван Поликлин чке, а лица која се не могу амбулантно лечити лече реонски лекари, по становима. Реонских лекара има 14 (за ћваки кварт по један у атару општине). У самој згради Поликлчнике смештена су 6 оделења: унутрашње, хируршко, очно, ушно, рентгенолошко и зубно оделење). Унутрашње оделење Поликлинике радИ и дању и ноћу. Ноћну службу обављају лекари који се за то хоноришу али нису општински службеници и чији се број према потреби службе мења. Ови лекари указују помоћ на лицу места у Поликлиници и иду по позиву у варош за указивање хитне лекарске помоћи.

У свима осталим одељењима Г радске Поликлинике раде, односно воде посао, лекари одговарајућих специјалности, конкурсом бир.ани, са одличним квалификацијама, уз помоћ стручног особља. Број болесника се стално повећава, а то захтева и веће материјалне расходе, с обзиром да се већина грађана лечи бесплатно. Хируршке гране медицине Поликлинике (хируршко, очно, ушно и зубно оделење) немају још у довољној мери потребан инструментаријум. Овде су предузете мере, да се и операционе сале, које постоје, оспособе и за мало већз хируршке амбуланте потхвате, које ће несумњиво бити од велике користи сиромашном грађанству Београда. II. а) Антитуберкулозни дисиансер. Ова установа је релативно млада у Општини и ако је туберкулоза болест од највећег социјалног значаја у нашем граду. Сврха Антитуберкулозног диспансера и рад овога су исто толико важни колико и бројни. Диспансер не само да даје упуства у погледу лечења туберкулозе, већ се и социјално стара за спречавање да се туберкулоза развија код породица и лица која су наклоњена овој страшно] болести и упућује здраве да се чувају од могуће заразе. Сем лица, дакле, која долазе у диспансер ради прегледа, контроле и лечења, ова установа преко својих сестара походиља врши изналажење лакших и тежих болесника, по кућама, који често из незнања не обраћају се диспансеру. Диспансер стоји у директној вези са санаторијумима у целој земљи и Уредом за осигурање радника, ради продужења лечења и неговања оболелих, који се враћају из санаторијума или о којима Уред престаје да се брине. Диспансер је у последње време, после више селења, добио дефинитивни смештај у лепој и погодној згради у Кр. Александра ул. 3