Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 523

сник по изласку из болнице буде долазио у додир. У градској болници исто тако има да се болесник и цела његова околина васпита у одржавању чистоће тела, постеље, рубља, вентилације, исхране и да се упозна са свима модерним, хигијенским инсталацијама и њиховом употребом (купатилом, клозетима, канализацијом, итд.). Даље је важно, да не само лекари, већ и цео болнички персонал мора бити хигијенски образован и васпитан. Међутим, са садашњим болничким особљем, које се често регрутује просто са улице, немајући никакве претходне ни стручне спреме, овај се задатак не може извести. Наравна ствар, да добро спремљен болннчки персонал треба да буде и добро награћен и обезбеђен. Данашња нудиљска школа у Београду на пр. даје сувише мали број нудиља а њихово школовање је прескупо за наше прилике, те је и ова установа, као и многе друге, недовољна. До спремног болничког особља може се доћи и на тај начин, ако се у самим болницама, нарочито градским, одржавају стално течајеви за болничко особље. Разуме се да би се при пријему особља морало водити рачуна и да се примају само они који би се временом на тим течајевима мо1гли образовати за добро болничко особље. Болнице би требале да имају и своје резервно болничко особље које би као покретно особље могло да се употреби за негу болесника који болују код својих кућа. И ово особље могло би се спремити на течајевима одржаним у болницама. На тај начин би и самим лекарима као и болесницима било много поможено и олакшано лечење и боловање по кућама. Сваки болесник који буде у болници имао прилике, не само да види шта је хигијена и

Главви улаз у градску болницу са сгепенишгем хигијенско уређење, већ би им се на подесан начин за време њиховог боловања могли излагати по свима болесничким просторијама поучне хигијенске слике, давати хигијенске

писане поуке поред усмених, а при изласку из болнице нарочита хигијенска упутства, које би они и код куће читали, чували и другима давали. На пример поуке о исхрани, о штетности алкохола, о предохрани од туберкулозе, венеричних болести, нези болесника^

ннин

| | 1Г I ! ј

5 )|!Цј1Ш ј.

•о! 1"'« т

јИ- |ј М ^ (■

■ "ЈЈј

Изглед болесничке собе II кл. у београдској Градској болници

нези деце и многим другим питањима. Овим би се путевима необично успешно могло ширити хигијенско васпитање. У последње време све се више обраћа пажња на социјално старање о болесницима, чиме би се у ствари постигло потпуно излечење и оспособљење за рад. Ово старање се састоји пре свега да се болесник за време свога боловања ослободи брига о томе шта ће с њим бити по изласку из болнице. Ово нарочито важи за сиромашне болеснике, и може врло штетно утицати као тежак психички моменат на ток болести и лечење. Многи болесници излазе из болнице без сретстава, без посла (често због болести изгубе своје намештење), затим је многима потребно дуже или краће опорављење — реконвалесценција, а извесном броју неизлечивих болесника које болница није могла дуже држати, потребно је да се упуте у склоништа за неизлечиве и хроничне болести. Ово социјално старање о болесницима треба дакле да допуни интегрално лечење и оно се може остварити само тако, ако пре свега имамо на расположењу при болницама социјалне помоћнике. Њихов задатак био би да се подробно обавесте о свима приликама у којима је болесник живео: имовном стању, породичним приликама, навикама и ^свему другоме што може да има утицаја или везе са његовом болешћу. Социјални помоћници помажу дакле лекару да добије о сваком болеснику а нарочито о његовом душевном стању тачну слику и податке које лекар нема ни времена ни могућности да прикупља, а што може да буде од драгоцене вредности за сам начин лечења. Социјални помоћници треба да