Општинске новине

4*

Др. Сергије Рамзин, шеф Јабне хигијене Г. п. г. Б.

Проблеми комуналне хигијене летњег доба у Београду

Сезонски ритам кретања инфекционих акутних и хроничних болести, који свакогодишње доба специфички бојадише у погледу епидемиолошком, климатско-метеоролошки моменти и социалне навике и услови живота у сезонским раздобљима године истичу, нарочито у већим људским конгломзратима, већим градовима, маркантно низ специјалних и специфичких проблема комуналне хиЛијене. Према главним факторима и изворима социјалне патологије у летње доба комуналнохигијенска делатност упућује се трима главним правцима: епидемиолошким, асанационим и социјално-медицинским, који обухвата и специфичке проблеме јавне исхране, као што је, на пример, питање млека, безалкохолних пића, уличне летње продаје животних намирница и др. Епидемиолошке задаће, које стоје пред комунално-хигијенском делатношћу, у главном се концетришу на сузбијању маларије, акутних цревних инфекција деце и одраслих и донекле беснила, јер фреквенција Пастерових одељења у летње, топло доба даје максималне бројеве. Специјални географски положај насеља, као што је Београд, над двема већим рекама, са нерегулисаним обалама, постојањем потока и разноликих басена стагнантних вода, сачињавају веома повољне услове за ширење и опстанак ендемичне маларије у појединим рејонима града. Деценија рада државних хигијенских институција, а затим акција општинских хигијенских установа знатно су ублажили неповољне маларичне прилике, али и за сада проблем маларије није дефинитивно скинут са дневног реда, јер преносилац те болести анофелес налази веома повољне услове за множење у најближој периферији града. Пре четири године је учињен први реалан корак од стране градског санитета у циљу сузбијања преносилаца маларије и то властитим срествима комуналних органа. У вези |са тим постављено је питање практичног решавања борбе против осталих инсеката: кулицида, муваиштеточина животних намирница, које уништавају, трују и прљају животне намирнице (каландра, ефесција, дерместис и др.).

Кулициди, ма да не преносе плазмодијум маларије, ипак, крајем лета и нраочито у јесен веома су активни јер у правом смислу атакирају становништво читавим навалама и таласима тих инсеката. Нарочито повољне услове за множење ове врсте комараца сачињавају наше помијаре, чија несавршена конструкција (без херметичког поклопца) дозвољава несметано и повољно множење кулицида у водама помијара. Уједи тих комараца веома су осетљиви, и како се њихова легла често налазе по прљавим помијарама, они су у стању да преносе различите кожне инфекције, изазивајући на кожи фурункуле и друге болести. Летња сезонска борба против комараца у главном се заснива на сузбијању ларви у басенима стагнантних вода методом биолошким (примена гамбузија), употребом хемијских и механичких срестава, као што је покретање стагнатних вода, чишћење канала, петролизирање или вештачко покривање површине воде танким непропустљивим за кисеоник слојем нафте или уља. Таква акција систематски проведена мора бити комбинована са теренским хидро-техничким радовима. У циљу решавања проблема маларије и сузбијања кулицида у Београду потребно је спровОђење читавог плана радова од више година, за које су потребни кредити и ангажовање већих срестава за рад, како би та акција на крају одређене природе планског рада могла бити крунисана потпуним уништавањем комараца у рејону града и ликвидацијом ендемичне маларије. Без извођења једног плана теренских хидро-техничких и ентемолошких акција питање ендемичне маларије, жестоких пролећних навала аесЈез уехапз'а и летних и јесенских кулицида увек ће остати на дневном реду, захтевајући свакогодишње веће издатке за набавку инсектицида и исплату радне снаге за текуће ентемолошке радове. Обим те текуће, реалтивно скромне ентемолошке акције, које се сада спроводи од стране Отсека јавне хигијене може се видети из података дезинфекционог Завода и ентомолошке службе у току месеца јула и августа: