Општинске новине

« /

Стр, 528 ~ ' прострањена употреба народног, веома корисног и хранљивог освежавајућег пића, бозе. Систематском анализом безалкохолних пића било је утврђено од стране хигијенске лабораторије Београдске општине да је сваки четврти узорак освежавајућег пића био фалсификован и заслађен сахарином. У сарадњи са кривичном полицијом, у августу месецу, успело се, по достави хигијенских органа пронаћи извор и канале којима се београдске содаџије и бозаџије снабдевају са сахарином. (Кривична полицлја предузела је одмах потребне казнене санације). Из ових података хемијске лабораторије следује да контрола безалкохолних пића у летње доба, у интересу јавне исхране, мора да се врше перманентно и интензивно и мора се сматрати као сезонска врло значајна хигијенска акција. Упоредно са контролом безалкохолних пића, контрола млека у летње доба, специјално при постојању примитивног начина снабдевања млеком у виду торбарења по домовима и становима грађана (као што је случај у Београду!) ј.есте једна од најважнијих брига контролних хигијенских органа и комуналних лабораторија. Недовољна хигијена производње и продаје млека најбоље се огледа у пробама редуктазе и микроскопији седимента и броја клица, које се нарочито лети форсирано множи у пијачном млеку. У групу намирнице, које нарочито лети показују већи процендт неисправности, спадају ме-.нати производи, а нарочито сецкано месо. Испитивањем узетих за анализу 113 сумњивих узорака сецканог меса у месецу јулу и августу т. год. утврђено је од стране наше хемијске лабораторије, да је 37 узорака било неисправних, укварених т.[ј. сваки трећи узорак је био укварен, те опасан и неупотребљив за људску исхрану. Овај факт нарочито истиче императивну потребу забране држања по радњама сецканог меса као таквог у очекивању муштерије. У летње доба сецкано месо морало би се слремати ас! ћос за муштерију по потреби и на тражење потрошача мора му се уручивати одмах после сецкања. Продаја уквареног меса је од већег здравственог и епидемилошког значаја; с тога се дужност хигијенских органа састоји у нарочито строгој хемијској и бактериолошкој контроли меса и меснатих производа, и то особито лети. Као превенгивна мера за предохрану меса од укварености, поред забране држања сецканог меса, исечака и разних ситнежа, може се сматрати и подизање на већим пијацама) модерних и пространих хладњача за смештај и чување меса и меснатих производа. Нарочито је препоручљива организација уз ове хладњаче тако званих ,,Фрајбанка", слободне продаје меса, чија је пракса у градовима Запада показала одличне резултате како у по-

' БЕОГРАДСКЕ КОВИНЕ гледу хигијенском тако и социјалном, јер се тиме пружа могућност продаје меса заосталог, али потпуно здравог, ветеринарски контролисано за сиромашнији сталеж по најповољнијим ценама. Завршавајући са питањима од хигијенсковетеринарног значаја овде ћемо дотакнути још једно веома важно питање епидемиолошковетеринарске природе. Повећања фреквенциј;а на нашим Пастеровим одељењима за време летњег доба донекле се објашњава како биолошким особинама вируса беснила и биологијом његовог преносиоца тако и социјалним условима и начином живота, који је више карактеристичан за летње доба. Само је у току прошлог месеца упућен је од стране београдског хигијенског отсека Пастеровом одељењу 51 Београђанин за лечење од уједа бесних паса. У току прошлих година упућено је у Пастерово одељење ради лечења: 1932. год. 560, 1933 г. 482 и 1934 г. 434 лица. Из наших месечних података о упућеним за антирабично лечење види се да максимални број уједених лица пада на летње месеце I П III IV V VI VII VIII IX X XI XII Свега 1932.26 19 38 49 62 52 92 56 73 35 25 33 560 1933 55 25 31 36 34 27 64 56 47 32 35 40 482 1934 36 25 30 29 35 41 73 61 29 40 24 11 434 Ради заштите београдског становништва од опасности уједа и евентуалне инфекције беснила у летње доба, нарочито је потребна енергична контрола паса а специјално такв/ зв. „мангуп паса." Преветивне мере, које се у Београду спроводе и до сада се спроводиле, нису биле у стању да радикално сузбију беснило међу псима и другим животињама а у исто време и ослободе београдско становништво од опасности инфекције беснилом и потребног антирабичног вакциновања. Као што смо видели из горње таблице, тај број лица, вакцинисаних против беснила, свакогодишње се пење на неколико стотина. Принципијелно потпуно сузбијање беснила је могуће, јер је оно постигнуго нпр: у северним скандинавским земљама, где данас уопште не постоје пастерови заводи, јер више нису потребни, Дакле, систематским и смишљеним радом у правцу сузбијања бесниламо-ћиће се много постићи,. И ако није могуће очекивати потпуно сузбијање беснила у једном граду, (као што је Београд), опкољеном територијом, где влада псеће беснило, ипак је могуће ослободити градско становништво од антирабичног лечења, за које се годишње издаје преко 50.000 у Београду, не рачунајући дангубу у вези са спровођењем антирабичне куре .Грађанство треба да буде ослобођено свих тих трошкова а такође и ризика инфекције са беснилом, јер сви ти трошкови морају бити пребачени на сопственике паса који морају бити сви облигатно вакцинисани против беснила те ће они уместо