Општинске новине

Лр. Реља Аранитовић, шеф Буџетског отсека Г. п. Б.

Буцети градсћих општина

Ми смо у ранијем нашем излагању изнели кроз часопис Београда „Београдске општинске новине" неколико начелних примедаба на израду и извршење буџета градских општина. Да би та наша излагања у неколико употпзгнили, износимо овога пута низ података о фактичном стању које се може уочити у буџетима нзких наших градскихопштнна за 1935/36 годину. Кад се упореде буџети наших најважнијих градова, онда се тек види, бар за тај део рада, како у нас недостаје довољно сазнања, о томе како треба буџет да се изради, тако и о томе шта треба а шта не треба у њепа уносити. Тек тада се види да су сви напори надзорних власти да се створи једнообразно буџетирање самоуправних тела, остале без виднијег резултата. Ми смо и о томе иадзору говорили, и он, онако како је вођен. није могао ни да нма већег успеха. За нас је, у овоме конкретном случају, важно, да ни оно у шта је надзорна власт уирла сву своју снагу, иако је то погрешно, није успела, јер и није ни ту могла успети. И док су остајала по страни много важна питања из области ком)гналних финансија, ми смо се топили у изналажењу форме буџета. Ми ћемо да издвојимо поједине групе у буџету и да их тако упоређујемо. I. Финансиска овлашЋења. Код нас постоји један обичај који се не појављује код многих држава, а то је да се помоћу финансијских овлашћења, или финансиског закона, како се називају овлашћења у државном буџету, доносе поједини прописи који регулишу, допуњавају и чак мењаг ју поједине законске одредбе. Тај обичај са државе прешао је и на градске општине. У Закону о држ. рач. у чл. 44, у заглављу „финансиски закон" речено је да „финансиски као део државног буџета чини једну целину са прорачуном, односно буџетом државних прихода и расхода." На основу тога, у финансиски закон уносиле су се чак и одредбе кој|е нису имале никакве везе са самим извршењем буџета. М. Тошић, који је познат као добар познаваоц наших привредних прилика, пишући о томе каже, да се финансис-

ким законом „даје законска форма свима оним случајевима, који су се јавили као последица нашег државног и друштвеног развића." У ствари, тако се у пракси и радило, иако за то није било довољно разлога, и шта више, довољно ослонца у самоме Закону у државном рачуноводству. Закон у чл. 44 цитира шта садржава финанссики закон, а то су у главном одредбе које се односе на сам буџет као такав, и шта више, одредбе које су и у самоме Закону о држ. рач. побројане. Тако се у чл. 44 тачка 5 говори, да се у финансиски закон могу унети „одредбе да се буџетом за дотичну годину предвиђени приходи могу трошити само са буџетом предвиђене расходе, и само онако и у онолико како су и у колико су расходи буџета, за ту годину предвиђени." У чл. 71 истога Закона стоји јасна одредба да „кредити буџетски трошиће се, за сваку партију, само на оно што је у позицијама те партије именовано, и у висини износа дотичне партије."' Према томе ни финансиски закон, у томе смислу не може ништа ново дати, ништа противно одредити. Па ипак, увзк се са том одредбом сусрећемо, не само у финансиском закону, него и у финансиским овлашћењима градских општина, и чак и у решењима Министарства финансија, којима се одобравају ти буџети. Министарство финансија има већ годинама уобичајену формулу, коју ставља код одобравања градских буџета, и то „кредити буџетски имају се трошити за сваку партију само на оно што је у позицијама те партије наименовано, а у висини њихових износа" — дакле тачно оно што одређује чл. 71 Закона о држ. рач. Нови Закон о држ. рачуноводству, чијз је ступање на снагу продужено још за годину дана, овде је био денокле јаснији. § 12 каже да се „државни буџет састоји од финансиског закона и предрачуна расхода и прихода." Али § 13 ограничава ипак функцију финансијског закона који садржава само овлашћења и наређења која се тичу државних расхода и прихода, предвиђених у предрачуну Као и Државног газдинства у опште. Важна је тачка и истог параграфа, где стоји „да по истеку буџетске године преста-