Општинске новине

Стр. 532

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ких записа" (Н. 3. о држ. р.) и т. сл. Ради тога имате финансијска овлашћења која садрже све правилиике на основу којих се убиру било које дражбине и таксе града, као што то износи град Сплит на 21 страни свога буџета, Суботицу која све те правилнике само набрајја, а чија Уредба износи свега 2 стране, док многи други наши градови преко тога потпуно прелазе. Многи градски буџети, у својим финансиским овлашћењима, цитирају § 120 Закона о гр. општивама. Тако Загреб, (§ 5 фин. овл.) цитира цео тај параграф. То исто ради и Сарајево, Ниш, Сплит и Суботица. Ништа се о томе не спомиње код Београда и Скопља. Неке градске општине, како смо раније напоменули, у својим финансијским овлашћема, прописују строжије одредбе, него што то сам Закон о град. оп. предвиђа. Тако Мдрибор у § 3 свог ф. о. забрањује вирмане између партија. Колико је то целисходно односно није, у то се не желимо упуштати. За нас је важно то, да такову одредбу Закон не предвиђа. Она може важити само за градску општину која тај пропис уноси, и за ону буџетску годину за коју важи и то фин, овл. Ипак је питање, да ли, у случају да се једна управа тога поглаварства предомисли, и у току саме те буџетске године не би хтела да до краја буде доследна томе пропису, да ли она, по Заокну о гр. оп. као и Закону о држ. рач., може да се тога не придржава. Финансиско овлашћење је закон за ону општину на коју се односи, али је његово законско дејство, у колизији са позитивним законом слабије. С тога, са мало процедуре, која би се можда састојала у томе да се о поступку извести надзорна власт такав пропис 6и се могао изиграти, без обзира на то, ми и овога пута подвлачимо, да једино такВИм случај'евима и има места у фин. овлашћ1е;њу. То је случај изниман, случај који се не појављује код свих општина, и случај који закон није предвидео. Нзима има места у фин. овлашћењима, док цитирање параграфа важи исто онолико колико да се они и не пом!ињу. Јер шта ће да раде оне градске општине које у своја овлашћења нису унеле прописе н. пр. § 120 3. о. г. с. ?! Оно исото што и оне које су га унеле. У погледу прописа § 120 3. о г. о. постоји занимљив случај и код буџета града Сплита, који цитира и трећи део тога пар1а(графа, и то овако: „резервни кредит смије .се употребити по одлуци вијећа и само у сврхе по задњој ставци § 120 3. о г. оп." Закон о томе каже следеће: „резервни креДити из одобреног буџета могу се . трошити на материјалне расходе и нове пенсије по одлуци већа." Не видимо да је постојала икакрва потреба да се то уноси у ф. о., а то доказује и факат да га многе друге општине

нису унеле. Међутим, Љубљана у чл. 5, износи нешто сасвим ново, у погледу резервних К (редит1а, и то: у колико се из резервних кредита не подмирују потребе материјалне природе, односно не чине издаци на нове пенсије, да се за такЈове издатке тражи одобрење Министарства финансија. У ствари, тако је у пракси зедно врегде и било. Раније Министараство финансија стало је било на становниште, да оно може одобравати и друге изд(а|тке из резервних кредита. ТаКо су издаци маЈтериј;ал1ни и издаци на нове пенсије, оДлуком већа могли бити извршивани, док је за остале личне издатке, по тумачењу самога Министарства финансија, била потребна сагласност само Министарства, које је у ствари многе такве случајеве и одобрило. Ради тога се Љубљана и нашла побуђена да такову одредбу и стави у финансиско овлашћење. Али, ово тумачење Министарства фииаисија било је кратког века — и то потпуно опрјавдано. Једну законом одређену намену није Министарство ни надлежно да промени. Оно се брине о извршењу градских б(уџета у духу поетојећег закона, и ничим није овлаштено да може мењати или допуњавати једну позитивну законску одредбу. Сам р[ндашњи Министао финансија дао је о томе ово тумачење: „Одредба параграфа 120 је изрична и не дозвољава трошење резер^ вних кредита ни на шта друго сем на материјалне издатке и нове пенсије. Слична одредба налази се у Закону о држ. рач., којом је регулисана употреба буџетских резервних кредита у државном буџету, која такође изрично забрањује употребу тих кредита за личне расходе. Теоријски је класично пр>авило науке о финансијама, по коме се буџстска резерве не могу трошити за личне расходе, већ искључиво за недовољно предвиђене материјалне и ванредне расходе, такође материјалне природе." Ово тумачење г. Министра финансија, које је по нашем уверењу потпуно на месту, само је касно стигло, и Бог зна како ће дуго и живети. У погледу вирмана, постоти код буџета Лзубљане (чл. 4) Марибора (§ 3) и Суботице (чл. 2) одредба по којој се кредити са личних расхода не могу вирманисати у корист материјалЈних расхода и обратно. Љубљана уопште забрањује вирмане у корист личних расхода. Исто тако Љубљана и Сарајево забрањују да се на терет уштеда по личним расходима може врџшти постављање ос1абља. Све су те одредбе, које, с обзиром на штедњу, на стабилизовање чиновничког кад!ра, имају свога разлога. Ми овакове по[ступке потпуно одобравамо, јер знамо да ће код овакових случајева, многа градска управа предомиIIIљати да ли да своју персоналну пог литику спроводи одједаред, или ће причекати да се то питање реши само од себе;.