Општинске новине

Др. Бранисдав КрСТиЈИ, професор

Психотехника ш научна организагција. рада у чехословачћим градовима

До светског рата је Чехословачка, то бар важи за њен западни део, била привредно-индустријски најразвијенија земља не само у Аустрс-Угарској монархији, већ је у том погледу долазила на једно од првих места у целој Европи. За свој полет имала је она да захвали између осталог и огромном броју потрошача на једном царинском подручју од 52 милиона становника. Међутим, после рата прилике су се измениле. Услед распада Дунавске Монархије око три четвртине потрошача постали су за Чехословачку преко ноћ странци. Нове прилике, које су Чехословацима донеле пуно национално ослобођење, донеле су и посве привредно-финансијске тешкоће. Требало је наћи нове пијаце за своје продукте и издржати страну конкуренцију. Иако у тешком привредном положају, Чехословачка се џо ослобођењу снашла брже и боље него ма која од наследних држава Аустроугарске. Тако министар Раи.ин успео је да среди чехословачке финансије у доба када суседне земље пливају у мору инфлаицје. Стога га и називају „привредно-финансијским творцем Чехословачке државе". С друге стране чехословачка индустрија усваја нове методе рада. Покрет познат у Америци под именом ЗаепШЈцие Мапа^ешеп! (научна организација рада, рационализација), почиње врло брзо да захвата и Чехословачку. Већ пред крај светског рата млађи инжењери под вођством С. Шпачека и Р. Жшике оснивају „Техничко-привредни савез" и врше речју и делом пропаганду у свима чехословачким редовима за нове методе рада. Под утицајем ових људи и идеја оснива се 1920 год у главном , граду Прагу „Масарикова академија рада', крјој држава издаје годишњу субвенцију од 700.000 ч. с. круна. Око ње се окупља „Друштво пријатеља Масарикове академије рада", које издаје и свој лист „Г^оуа ргасе" (Нови рад). Масарикова академија рада у сталном је контакту са Прашком и др. градским општинама. Пра&ка Масарикбва академиј а р ада је основана са циљем „да организује технички рад за привредно искоришћавање природних богатства и свих народних снага ради највишег

општег добра. Она обухвата четири института (психолошки, техничко-индустријски, урбанистички, за исељавање и колонизацију) и шест секција (природњачко-медицинска, земљорадничко-шумарска, грађевинска, машинско-електротехничка, хемијска и социолошка). Издаје свој годишњак и месечни „Весник". Благодарећи људима око Масарикове академије, а карочито С. Шпачеку, Е. Цимлеру, П. Зенклу, В. Веруначу и Ф. Шерацком, наука о раду је нашла обимну примену у свима важнијим индустријским и др. гранама Чехословачке. Они су организовали у Прагу, Први међународни конгрес за научну организацију рада, на коме су учествовали претставници скоро свих европских народа и око 50 Американаца са 103 реферата (55 чешких, 43 енглеска, 5 француских). На овом конгресу је први пут установљен стални комитет за међународне конгресе за научну организацију рада. Како се свестрана и темељна научна организаицја привредног рада данас не може замислити без психолошке студије рада и радних способности то је разумљиво што је чехословачким редовима упоредо са развојем опште науке о раду напредовала теоријска и практична примена психологије на проблеме привредног живота — психотехника. Временом се рад у овом правцу толико развио, да се психотехнички завод Масарикове академије рада издвоио у самосталну прашку установу као Централни психотехнички завод Чехословачке Републике, чији је директор професор универзитета Ф. Шерацки. Он је нека врста матице за све психотехничке установе чехословачких градова. Циљ му је бавити се научним и практичним проблемима психотехнике и физиологије рада; да самостално ради на усавршавању и практичној примени научних метода на разне области душевног и ручног рада, да би се тиме осигурало на најширој основи што савршеније одређивање људи према њиховим способностима за све врсте рада у градовима Чехословачке Републике." О раду овог завода добро информише, „Психотехнички шдишњак", који уређују проф. Шерацки и /. Долежал. Тако се из извештаја за прошлу годину види да је у 1933 год. у Цен-