Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 577

Табела број 3 приказује нам целокупан преглед прихода појединих градских општина. Сви контрасти финансиске политике између појединих градова и ту се виде. Ни код једне врсте прихода не постоји бар приближна снага код свих наших већих градских општина. Свака има своју политику, свака свој начин рада, и према томе свака и своју врсту прихода. Тако прирез суделује од 2,73 °/о од целокупног прихода (не узимајући у обзир Скопље и Битољ који уопште немају ту врсту дапе) до 34,40%; трошарина од 7,69 °/о до 52,98 °/о; таксе од 4,79% до 22,25% и т. д. Крај таквог стања не може се говорити о некој рпштој комуналној финансиској политици, него само о политици појединих градских општина. Прирез се појављује код свих градских општина, изузев Скопља и Битоља. Он је код Суботице један од главних извора градских прихода, јер 34,40% од целокупних прихода отпада на прирез. Значајну улогу игра и код Сплита, где је његова висина незнатна испод нивоа трошарине као и приходе од привредних предузећа. У Загребу је прирез далеко изнад такса, док се налази нешто испод прихода од трошарине, али је поред ње један од најважнијих извора градских прихода. У Осијеку приход од приреза је надмашио чак и приход од трошарине, као и приход од такса и свега другога, изузев прихода од привредних предузећа, са којима прирез чини главни извор градских финансиских средстава. У истом се положају налази и Дубровник, чији приходи од приреза чине 24,18% свих прихода, што даје скоро исти износ од заједничког износа и таксе и трошарине. Спореднију улогу има приход код крајева предратне Србије, где поједини градови тој врсти прихода још уопште не прибегавају. Према томе се може закључити, да прирез употребљавају претежно крајеви ван граница предратне Србије, где је он један од веома важних извора прихода. Напротив прирезу, који се највише појављују ван бивших граница Србије, долази трошарина која је као приход делимично јача у Србији, него у осталим крајевима. Највећи ефекат прихода од трошарине има Битољ, код кога 52,98% Целокупног примања отпада, на трошарину. Иза Битоља долази Сарајево са 45,25%. То је за Сарајево највећи извор прихода, јер, како смо споменули, њена предузећа |нису предвиђена у буџету, и тако је цело оптерећење пренето на фискална примања. Иза Сарајева долази Бања Лука са 39,14%, даље Скопље са 33°/о, Лзубљана са 26,09%, Београд са 24,08 °/о и т. д. 1 рошарина међу фискалним приходима Има најважнију улогу, јер њена примања су већа од примања пореза заједно са таксама, тако да чини највећи део свих фискалних при-

мања. Све општине се служе том врстом прихода, и све примају доста знатне суме од тога прихода. Таксе су спореднији приход, при упоређењу са трошарином, и једино код Марибора оне премашују не само трошарину, него и прирез. Код других градских општина таксе су знатно испод нивоа трошарине, док су у неколико случајева изнад нивоа приреза (код Београда, Љубљане, Сарајева, Марибора, Скопља, Битоља и Ниша). Највеће суделовање такса у приходима је код Сарајева, где износи 22,25 % од целокупног примања, после долази Битољ са 21,11%, Скопље са 19,05 %, Суботица 18,61 °/о и т. д. Најслабије суделовање је код Осијека, код кога таксе сачињавају свега 4,79% од целокупног примања града Осијека. Према збирном стању свих 13 градских општина, прирез суделује са 10,70%, трошарина са 23.25 % и таксе са 10,61 °/о од укупне суме прихода градских општина. Према томе скоро половина прихода отпада на ове три врсте фискалног оптерећења грађана. Приход од имања не игра никакву знатну улогу код градских општина. Његов просечан ефекат је 3°/о, што при упоређењу са осталим приходима нема већег значаја. Највећи утицај тога прихода је код града Суботице где он суделује са 10,98%, а најмањи је код Бања Луке, где се појављује са 0,14%. Међу разне приходе убројали смо све оно што не спада у прве четири врсте прихода, а није ни приход од предузећа. Сам ефекат тих прихода од 7,13% доста је знатан. Код појединих градских општина, разни приходи надмашили су у своме квантуму и приход од такса, као што је случај код Битоља, где на „разне приходе" отпада 22,24%. Код Ниша њихов проценат — 11,61% — прелази приход од такса — 9,92%. Овде морамо да напоменемо једну чињеницу, која је од важности. При класирању појединих врста прихода, ми смо се у главном морали придржавати онога сврставања које су поједине општине означиле у својим буџетима. Међутим, немају све наше градске општине исти начин класирања. Код многих није довољно изражен појам такса, те их неке групишу међу разне приходе, а друге приходе стављају међу таксе. Поред тога, све градске општине немају ни исте врсте такса. Тако се дешавало да оне таксе које се непојављују код већине градских општина нисмо могли уврстити међу таксе, него у разне приходе, јер би само упоређење било нереално. Можда, с погледом на саму врсту оптерећења — фискално и остало — то није потпуно правилно, али смо желели да правимо и упоређење између буџета појединих градских општина. Тако смо морали сами донекле да коригујемо класирање појединих група при-