Општинске новине

Стр. 580

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

да тих привредних предузећа. Интересантно је проматрати како се то у буџету појављује. Већина општина то назива отштетом — Словенци то зову — признавалнина. — Тај се износ уноси у приходима опште управе, поред тога што је унето као приход код самих предузећа, или под ознаком прихода од предузећа, или као део за отплату зајма, као повраћај зајма и т. сл., а у расходима опште управе, да би се очувала равнотежа, исти се износ (често се и дели да не би падало у очи, а често је тако разбацан да га уопште не можете пронаћи, као што га нисмо могли пронаћи код Марибора) уноси као отштета за цесте, за јавне сврхе, за опскрбу гр|ада водом и т. д. Веома је мало општина — као Ниш н. пр. — који то уносе под ознаком, паушалне дотације општој управи. Љубљана је то уносила двојако и као „признавалнину" (отштету), и то веће суме, и као добит, незнатне суме, тако да на први поглед човек мора да се пита, какво је то предузеће електрично које ради са добити од дин. 10.777. — Неке општине као Осијек, имају заједнички буџет свих предузећа, и његов укупан вишак прихода баца у општу управу као „отштету." Свакако да је ово фиктивно оптерећивање буџета, које нема и не може имати никакве стварне користи. Ми ипак разумемо зашто се то ради, и у томе погледу, кад већ тако мораа да буде, могли би да одобримо тај поступак, јер је он једини пут који се може за одбрану употребити, али с обзиром на сам буџет те фиктивне радње не могу и не смеју да опстану. Зато ће, под ударом § 88 Закона о буџетским дванаестинама за 1935/36 годину, то све да отпадне јер привредна предузећа неће имати одвојене буџете. Сада се неће моћи појавити да фиктивна пребацивања са лева на десно, па опет са десна на лево, него сви приходи на једну и сви расходи на другу страну — значи, сви приходи служе за покриће свих потреба поглаварства, и добит може бити само једне, а то је: градске општине. Колико смо и раније били у праву, кад смо повлачили тезу јединствености буџета, најбоље нам показују буџети градских општина за 1935/36 годину, који ће остати као јединствен пример у нашим комуналним финансијама. У прошлом броју престоничког часописа „Београдских општинских новина" говорили смо о кулучарини, те овога пута то не желимо да понављамо. Напомињемо једино толико, да су је уносиле већина општина, а у највише случајева у расходима се није видело на шта ће се убрани новац на име кулучарине утрошити. Ми смо кулучарину издвајали из прихода, као што смо је издвајали и из расхода онде где је био расохд означен да се врши из кулучарине, онде где

те ознаке није било нисмо могли ништа ни да смањујемо, те се појављује неравнотежа буџета. III Равходи Прво што пада у очи, кад се упоерид табеларни преглед број 5 са табелом број 3, је, да је сума расхода већа од суме прихода за дин. 1,645.457,20, односно да сви расходи нису покривени приходима. Та неравнотежа буџета долази углавном због тога, што многе градске општине које су код прихода предвидени приход од кулучарине, што није редован општински приход, нису за исту суму предвиделе и расходе који ће се вршити из примања од кулучарине, тако су многи буџети за ту суму расхода у дефициту. Поред тога постоје и неке рачунске грешке, а закључак свега тога је да буџети градских општина које приказујемо нису уопште уравнотежени. Према табели број 5, која нам приказује груписане расходе у личне и материјалне (ванредне материјалне, у колико негде постоје нисмо издвајали, а у колико се односе на родове из зајма нисмо у опште узимали у обзир). Просечно троше наше градске општине 26,46% од укупних расхода на личне издатке, ,а. 73,54% на материјалне издатке. Тај однос је нешто над нормалом, јер се рачуна да највише 25% може једна општина трошити на своје личне издатке. Међутим, код нас већа половина (8:5) градских општина даје на личне расходе преко те нормалне висине. Највећи проценат личних према материјалним издатцима има град Суботица, где се даје 47,54% на личне а свега 52,46% на материјалне издатке. Тај је однос скоро двоструко већи од нормалног односа. На другом је месту град Осијек са 36,83%, дакле, за преко 11 поени испод Суботице, али још увек за исто толико је изнад нормале. На трећем је месту Битољ са 35,21%, даље Сарајево, 34,20%, а на петоме је Београд са 27,33%. Најбољи однос има Скопље са 20,72%, дакле пет поена испод нормале, а за 135% је мањи од односа у буџету Суботице. Према томе се скала диже од 20,72 до 47,54%, што је свакако веома велико растојање. Пада у очи да Београд највише троши на личне издатке од осталих већих наших градова, Загреба и Љубљане. То се нарочито опажа ако се прави тај однос — одвојено општа управа од привредних предузећа. Тако у Београду, на општу управу отпада проценат 27%, док на предузеће трамваја и осветљења отпада 28%, код Загреба, на Општу управу отпада 25% има електрично предузеће 19%; код Љубљане на Општу управу 35%, а на предузећа 10%. Као што се види однос је доста нереалан, за Београдско елект.