Општинске новине

Стр. 594

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Слободна, независна држава увек је једна позитивна снага у формирању човека. Анте Старчевић, је, мислим, знаменит човек Словенског Југа, не по своме широком шовиниз' му, него по томе што је у своме шовннизму осећао сву вредност једне, макар територијално и најмање, суверене државе. Београд је био град слободе Југословена. Слобода је утолико благотворнија моћ уколико су скупље жртве принете на њен олтар. 1817 у београдској тврђави слободу Београда тражила је најскупља глава наше нове историје. Ранији, предратни и балкански Београд живео је своју душу и, ломећи се кроз кризе, грабио својој правој еволуцији. Мртви, али и неуморни, велики дуси су били у њему и ишло се крупним кораком великим циљевима. Због тога је Београд и привлачио толике заточнике слободе и боље будућности који беху поникли на, тада потлаченом, Словенском Југу. Немирно и, мада несреТјено, ипак, необично даровито лутало, хрватски писац худосрећник Матош, који је обогатио и језик и стил савремене хрватске књижевности, волео је пијемонт и Београд као свој завичај. 1904 је писао Матош о југословенском пијемонту и о Београду речи за које лиричар и марљиви списатељ Лзубо Визнер с правом каже да су пророчанске. „Волим ту земљу и тај народ пише Матош — волим ту земљу и тај народ, јер ми даде кору хлеба и прво уточиште, и њезинога Краља, јер говори боље хрватски од хрватскога краља. Београд је најбоље, најпленерскије место од свих градова које познам,

као да је створено да буде светлом племену југословенском". Београд беше југословенски Рим и југословенска Мека, а тај Београд поклањаше своју целу, богату душу мотивима и циљевима мале државе Србије која је све више постајала велики југословенски пијемонт. Слободан, верски толерантан, са смислом за човечанство и правду, главни град југословенског пијемонта је знао да без националне и суверене државе најбоље енергије народне нам ^уше не могу доћи до свога пуног изражаја, а камоли пребродити своје еволуције. Београд је био племенит, али и неумољиво националан и државотворан. Дух тога, балканско југословенског и државотворног Београда мора се развијати у Југославији. Прожети тим духом, ми морамо јачати нашу државу и морамо све орније изграђивати моћну и културну Југославију. Југословенску мисао политикани често и с мало стида вуку по својим неосветљеним аренама. Док не беше остварена, југословенска мисао се јављала на светлим висовима првих духов,а Словенског Југа и била би ружна срамота свих нас ако би она, данас реализована у сувереној држави, изгубила од своје светлости и ако би на место љубави и толеранције стале да Богом благословеном југословшском земљом бесне мржње и тесногрудости. Дух прошлог и будућег Београда, дух историјом одређеног главног балканског и југословенског града, прекаљен у својим боловима, нека данас радосно уздигне буктињу југословенске љубави и југословенског прогреса."