Општинске новине

Стр. 604

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

бропољску, Ветерничку, Прилепску, Охридску и онамо на највишој тачки Београда Кајмакчаланску улицу, овде Булевар Ослобођења и Котеж Твога ратног друга и сарадника на Солунском фронту, славноГ францускоГ маршала Фрачше д Епере-а; подигнут је Твојом помоћи, подигнут је материнском бриГом и великом новчаном помоћи Твоје уввншене СупруГе, а наше племените Краљице Мајке Марије, а трудом и радом сестара, оставље" них удовица и мајки твојих у рату палих официра. Овај дом је склониште и мирно боравиште деце, сестара, жена и матера оних јунака нашеГ народа, и Твоје славом увенчане војске, чији су Гробови у великом броју знани, а још у већем и сада незнани, и чијг су јуначке кости остале на бојним пољима не само Твоје херојске Србије, већ и немирноГа Балкана, вероломне Европе, топле Африке и леденоГ Сибира; а мноГе од њих и данас још крију и разносе тамне морске дубине и дубоке Гудуре само Твојој војсци пролазне Албаније. Имена тих дивова војске, коју си Ти водио, и којој си био пример личног пожртвовања и јунагитва; исписана су у неколико, на каменим плочама, у овоме мирноме дому; у овој костурници без костију. И она ће вечно служити нашој честитој омладини за пример а странцима за дивљење, како је се борило, и како жртвовало, почев од неуморноГ и скромноГ нашеГ сељака у опанку, па све редом до генерала, војводе и врховноГ команданта; све А'о Краља-војника, и Краља витгза. Од старости и суза замагљени материн" ски поГледи, често се задржавају у овомг дому на златним словима и хладним плочама. Коштуњаве руке дрхћући милују имеџа својих соколова, палих на пољу народне части, а сетне мисли одлећу им далеко, далеко на све стране света и тамо траже и походе незнане Гробове и растурене кости бораца палих га част краља и отаџбине. И Где би велики Краљу и челични војниче, било места за постављање овога споменика — неГо овде. И по ваједничћој слави са Твојим војницима, и по болу народне душе, и по онима чија се имена у овоме дому налазе на ладним плочама, а које си Ти из рата у рат, из борбе у борбу, из победе у победу водио, са којима си и зло и добро братски делио, и на страшном месту постојао.

И као велики Краљ, и као народни љубимац опрости, што је овај споменик по својој величини скроман и мали. Скроман је зато што си нам и Ти целоГа своГа, ма и краљевскоГа живота био пример скромности, а према Твојим великим заслуГама и делима, и најтежи, и највиши, и најлепши споменик на свету био би мали. Остављене удовице и остареле мајке Твојих палих ратника, поставиле су Твој мили лик овде пред именима њихових бивших хранитеља, те да им будеш вођа и пред њима мртвима, као што си и за живота био, и да у место удаљених знаних и незнаних Гробо" ва Твојих војника палих у ратовима, овде уз овај камен, и под Твојим љубљеним ликом моле се Господу БоГу, да овде полажу ките цвећа и струке босиљка, да каде светим тамњаном, да пале за упокојене воштанице н да све то, доживотно, заливају топлим материнским и супружанским сузама. И да ова фиГура ТвоГа узвишеноГа лика, буде овде као народни стражар на вечитој стражи, а Ти са висина небесноГа раја, који си својим праведничким и мученичким животом заслужио, спокојно посматрај овде пред овим спомеником Булевар Ослобођења БеоГрада, путеве и раскрснице Твоје јуначке Шу мадије, преко којих се укрштају и везу^у народи далекоГ запада и истока, а ми ћемо за све време нашеГа живота овде на земљн, с.-.едовати Твоме узорноме примеру рада, братске сл.оГе, човекољубља и љубави према нашој пространој и моћној ЈуГославији, коју си нам преко херојске Србије и витешке Црне Горе Ти створио, и за њу на Твојој муненич" кој смрти последњим Твојим речима рекао и поручио нам: Чувајте ЈуГославију! Велики покојниче! Почивај мирно духом у небесном рају, а телом на Твоме ожиљеном ОпленЦу и нашем од Твоје смрти новом и светом Јерусалиму. ■ Слава Ти, хвала Ти и вечна Ти памјат! Слава Краљу Александру Великом Ујединитељу! Живео Краљ Петар II. После говора г. Сеничића, музика је интонирала посмртни марш, а присутни су, дубоко потресени, још једном узвикнули: — Слава Великом Краљу!