Општинске новине

Стр 612

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Опленац је наше хаџиско место. Из свих делова Југославије хитају они који жуде срећу Југославије. Грабе да што пре стигну на троб најбољег и најтрагичнијеГ ЈуГословена. Ту, на ЊеГовом Гробу, траже утехе за све оно што је ружно у садашњиЦи, крепе своја родољубља и узвитлавају своје жеље, да ЈуГославија буде још напреднија, и да, удружена с осталим словенским отаџбинама, убрза час доласка светско-историске мисије Словена. Све опленачке хаџије, враћајући се, не заборављају да своје крајеве даривају преГргитима опленачке земље. И ми, као што видите, имамо нешто од дивноГа обожавања земље које је прожело вашу одлуку да вашу свету словенску урну положите на Гроб једноГ великог словенскоГ владара. Наш је један песник, у својој добронамерној романтици, певао мистерију Грудве земље: она расте пред нашим непријатељем. Сева из ње ватра, а кад је непријатељ буде бацио морским таласима, дићи ће се страховита бура: Грудва наше земље ће замутити и заљуљати море. Наши сељаци често пута, кад поГребу своГа блискоГ, узму мало земље са њеГовоГ Гроба• И мила им је та црна, али и благословена земљица, делић неизмерне земље у којој налазе мира немири свих нас. — Нама је, браћо Чехословаци, света и мила ваша урн,а. Она је и наша. Кад сутра извршите чин религије Словенства и кад после тоГа чина, будете наиустили храм наше моћи, наше славе и нашеГа бола ва Ујединиоцем, — пред вама ће још јасније пући Шумадија, над којом стражари Рудник, чуеар наше слободе, планина о чије се тврде Груди разби аустриска офанзива. Пући ће пред вама Шумадија, словенска Шумадија чији су сви мртви сељаци волели све Словене. И учиниће вам се да се све словенске земље са свима својим мртвим мученицима скупљају у једну оГромну урну. Над урном небески свод, у урни цела словенска земља. Опленачки храм се бели, а у храму биће жив Он, наш Ујединилац и Свесловен Александар Карађорђевић. Блажено ће блудети испод сводова храма. Биће свечано узнемирен и надземаљски срећан■ Надземаљски срећан зато што ви, са толико пијетета, походите ЊеГов Гроб и зато што Га блаГосиља словенским блаГословом бесмртна душа Јана Хуса. Горе, небеског свода бескрај, а доле урна са словенском земљом, бескрајем словенске душе. Живи, живи дух славјански. Живеће вековма, вечно, а ближи се час када ће он уздтнути васколики људски род на највиши и најлепши вис1 Говор г. Николајевића прекидан је аплаузима одобравања, а на крају једнодушним овацијама братској Чехословачкој.

Одговор вође чехословачког изаслансшва г. Др. Петра Зенкла Када се дворана утишала од бурних манифестација братској Чехословачкој, почео је да говори г. др. П. Зенкл. Он је одговарао браћи Југословенима и Београду као вођа овога специјалног изасланства чехословачког народа. Говорио је топло, мекано, од душе души, говорио је непосредно и сугестивно. Аплаузи одушевљења стално су га прекидали. Петар Зенкл је, између осталог рекао: — Где да нађем речи, које би Вам, дваГи пријатељи, еминентни претседниче БеоГрада, драГи брате Илићу, и претставниче праве словенске културе и мисаоности, брате Николајевићу, и, сви ви драГи друГови, изразиле колико су безмерно наша срца узбуђена после ових ваших снажних братских речи о великој мисији наше словенске сарадње. Где да нађем речи, које би Вам моГле Ђећи колико смо Ганути и узбуђени, колика је наша љубав, оданост и наша блаГодарност увек дриГом нам Београду, престоници моћне ЈуГославије. Ми, претставници ЧехословачкоГ народа, изасланици ЧехословачкојуГословенских лиГа и њених секција, Савеза чехословачких Градова, националноГ Савеза и осталих корпорација, дошли смо к вама, ка својој браћи, да сутра положимо у славном Вашем маузолеју на Опленцу, на Гроб највећеГ Краља Александра 1 Ујединитеља урну са Грудом чехословачке земље, урну у којој се налази света наша земља са места тако драГих и блиских сваком Чехословаку. Дошли смо да бесмртној сени оца Југословенства и творца Ваше слободе изразимо дубоко поштовање Чехословачке, да му изразимо истинску и вечну блалодарност чехословачкоГ народа, за све што је за ослобођење, уједињење, добро и расцвет ЈуГословенскоГ, као и Чехословачког народа, учинио. Дошли смо да вас сви уверимо о дубоком болу, који је ЊеГова мученичка смрт изазвала код свих племенитих чехословачких синова и кћери, којима је незаборављени праунук Карађорђев био велики пријатељ и моћни заштитник. Дошли смо такође и зато, да не тумачимо само своју пошту, неГо и да се закунемо да ћемо из свих својих сила радити на развоју чехословачко-јуГословенскоГ братства, које ће бити Гаранција срећније будућности оба наша нароДа. И овом Цриликом нас на ирвом кораку прима престоница и Главни Град јуГословенског јуначкоГ народа, прелепи и поносни БеоГрад. БеоГрад мученик и победник. БеоГрад, Град, чије име је у Чехословачкој увез изГоварано са поштовањем, које је увек изазивало наше дивљење и чије ће место у историји Словенства остати овенчано нечувеном славом. Тај славни БеоГрад прошлости и велики Београд будућности, тај БеоГрад, чије