Општинске новине

БЕОГР АДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 619

Велики у ослободилачком рату, Он се није повукао у миру из борбе живота, да се п'од сенком својих гордих трофеја на лаворикама одмара. Он је од првог дана ослобођења летео свуда, будио успаване снахе, васкрсавао клонуле наде, бодрио поклецнуле духове, подизао невољне, свуда стварао, зидајући нову отаџбину на развалинама старе. Он пред задивљеним народом и заирепашћеним непријатељем, показује, да је велики у миру исто тако као што је био велики и у рату. Крму државног брода узима Краљ Александар у своје моћне руке и мудро Га изводи из Сциле и Харибде. Тамо, Где су зјаТмле развалине, дижу се данас моћни Градови Југославије. Славуји су поново пропевали њеГовим оживелим сеоским дубравама. Нови бујан живот протекао је народним венама. Из мале разорене Србије родила се лепа, поносна, моћна ЈуГославија, али Краљ Александар није ни т,ада стао. Осетио је боље и јаче неГо ико ДруГи да се над Европом заједно са еконмском Кризом, навалише мутни наелектрисани облаци. Знао је он тада да се мора повести други рат, много дужи и много мучнији — рат за културни мир и економски васкрс. И Он Га је повео, мушки и ГиГантски водио. Пре свеГа открио је две велике истине: да мир Балкана и сложеност снаГа Словена значе најбоље чуваре светскоГ мира. Зато /е својим стваралачким Генијзм зрачио стварање Мале антанте, иницијативно покренуо џиновску мисао БалканскоГ споразума, спреман да на свој стеГ стави паролу истине: Балкан Балканским народима: СловенсКе земље Словенима! Са правом је највећ!у веру полаГао у братску сарадњу јуГословенске и чехословачке државе. И ту сарадњу је неговао свом снагом своГа духа и свом снагом своГа стваралаштва. Тражио је да та сарадња буде животна, плодоносна. Товорио нам је: ,,Напредак чехословачкоГ народа ме испуњава срећом радости, братским поносом. Ја знам да је будућност словенства светла. Оно има да одиГра највећу дужност у животу Европе и културноГ човечанства уопште. Сарадња МоГа народа са Чехословачким, њихова сарадња животна, стваралачка — има да буде Гранитни стуб те велике сјајне будућности словенства." Те њеГове пророчке речи о словенству личиле су нам на апокалипсис, на откровење. Оне су се урезале у душе наших народа. Они су их осетили кад их не чују и ишли су за њима као за својом добром звездом. Краљ Александар је био идеал не само јужним Словенима неГо и нама, Чехословацима. Ми смо били најсвеснији истине, да је Он био апостол мира, проповедник рада, заточник стварања и напретка. Ми смо обожавали њеГову моћ понирања у душу словен-

ских народа, моћ ПророчанскоГ разумевања њихових мисли и жеља, моћ остваривања свеГа оноГа што чини свет идеала словенских народа. Ниједан словенски владар од доласка Словена са Карпата, из прастаре постојбине па до стварања данашњих словенских држава, није тако разумевао, тако осећао животне идеале словенских народа и ниједан их није тако снажно остваривао у њиховом најлепшем обиму културног мира и народног просперитета, ослоњеноГ на економско уздизање и социјалну правичност. Он је био инкарнација стваралаштва наших словенских народа, заточник њихове правде, темељ њихове снаГе, први и најфантастичнији бранилац словенства, најискренији пријатељ радноГ човека, највећи и најсавеснији чувар мирне будућности. И зато што је цео Чехословачки народ, заједно са братским народом ЈуГославије и целим културним човечанством, знао шта је за њеГа и човечанство значио стваралачки Теније Краља — Мученика, наш бол /е ради њеГовоГ Губитка утолико безмернији, дубљи, непребољив. Једина утеха нашим народима /е, да се пред Његовом светом сени зарекну, да ће ЊеГову велику стваралачку мисију словенске идеје наставити у братској сарадњи и пуној животној међусобној помоћи. Кратак, али неизмерно богат био /е животни пут Краља Мученика. Преко много година пуних патњи, страдања и победа, преко Година које су од њеГа учиниле љубав народа и биће леГендарно, преко Година у којима /е показао не само свој велики дух, већ и своје племенито срце, преко херојских победа, али и, преко Глади и ГолГоте Албаније, пуне трпљења и растављања од отаџбине, долази славном пробоју СолунскоГ фронта и победоносноме триумфалном повратку у БеоГрад. А После тоГа? Колико рада, настојања, борбе, напрезања, стваралачкоГ оштроумља? Колико вере, наде, разочарања, бола и трпљења? Колико одважности, храбрости и хероизма? Колико љубави, осећања, племенитости, пожртвованости — све до коначне победе велике вере и тежња најснажнијих јуГословенских Генерација, чији /е сан, захваљујући Хероју-векова, највећем Краљу Јужних Словена, постао најлепша стварност. Када је створио ЈуГославију, Он није стао. Остварио /е територијални идеал толиких Генерација, али Он /е желео да та велика држава буде и најбоља и најздравија. Зато следе Године једноГ неуморноГ рада, проГрамскоГ изграђивања младе ЈуГословенске државе, кулТурноГ, техничкоГ, економског и социјалноГ развоја, коме /е Блаженопочивши Краљ нарочито крчио пут, потпомажући Га својим срцем и својим разумом. Највећи Краљ Словенства, који је био велики ратник и војсковођа, и који је укра-