Општинске новине
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 621
це, и стога су и наша срца наидњена дубоком тугом и болом. Али велики мртви неослављују се само сузама, тугом и болом, па и кад је тај бол без пребола. Велики мртви обавезују живе да очувају њихову успомену следујући њиховим светлим примерима. Краљ Александар Ујединитељ често је афористички снажно говорио своме народу и народу Чехословачкоме, преко својих изјава, своГа рада и увек ШримериоГ живота. Данас тај Велики Мртви не може да нам. Говори живим устима, око којих се поиГравао осмех и у највећем болу, али нам Говоре Његова дела, ЊеГов живот и ЊеГова смрт. Кад би се сви чланови јуГословенско-чехословачке породице потсећали на Његове речи ив ратног доба и мирног времена, и кад би се по њима управљали у своме раду — то би био цер животни путоказ. Дозволите ми да пошаљем неке од Његових речи, које вреде (за обадва наша народа и које ће за њих увек вредети. Будемо ли се према њима управљали, доказаћемо да то велико срце Краља Александра живи у нашим народима и да није узалуд куцало и докуцало на жртвенику среће нашеГ народа. За наш ј рад у миру и стварању, вреде за обадва наша народа ЊеГове речи, изречене на Видов дан 1930 Године, на соколском слетишту: ,,Од колевке до Гроба, дужчи сте служити ЈуГославији и јуГословенској идеји. Њене су ваше мишице и ваша срца, њене имају да су ваше радости и ваши идеали, ваше тежње и сва ваша ирегнућа... То је аманет оних, који падоше за величину отаџбине." Исто тако за нас све мора да остане света обавфа то, што је изрекао кад /е примио владу у евоје руке: „Чувати јединство народно и целину државну, то је највиши циљ Моје владавине, а то мора бити највећи закон за Мене и за свакоГа." Преузели смо дужност да ћемо довршити оно велико дело, којему је Он посветио свој живот, а за које је протекло толико драГоцене крви. И за нас, дакле, вреде за време мира ЊеГови позиви од 5 октобра 1912 год.: ,,Нама... припала је та част и среНа, да то заиочето дељо до краја изведемо." А за зла времена вреде за нас и ЊеГове речи од 22 јула 1914 Год.: „На свету нема светлије дужности, неГо што је одбрана своје државе, сво/е нације и своје вере, одбрана своГа и својих старих и нејаких." Ако пођемо стопама Онога, чијој успомени се данас клањамо, ако пођемо по њима, по ЊеГовој жељи, коју /е изрекао на острву Крфу 7 априла 1915 Год.: „ДоклеГод једном трајно не обезбедимо нашу златну слободу, миран живот на дому, у крилу наших милих и драГих и џлодан рад наш и наших савезиика ка напретку целоГ човечанства," тад верује-
мо, да ће се за обадве нагие отаџбине испунити ЊеГова вера какву /е изрекао 15 децембра 1914 год . „Тада ће наша отаџбина бити много већа, силнија и срећнија но што је икада била." Да постиГнемо тај циљ среће својих отаџбина, својим заједничким радом, морамо бити свесни, да је судбина обадва наша народа неразборито спојена, да су нераздруживо сиојени на живот и смрт, у послу, у трпљењу и слави. То дело биће оживотворено: ,,Ако буде стално тумачено, да смо сви као један а један као сви", ЈуГословени и Чехословаци, како је одГоварао Велики Краљ 30 новембра 1916 год . словенској браћи из Питсбурга. Отигиао /е нама свима велики пример: „Од оца /е остануло сину." Кад би од Великог БлаженопочившеГ Краља прешло све оно велико и Генијално: Његова љубав, доброта, племенитост, истрајност, пожртвоаност, човечност на оба наша народа, били би најсрећ' нији! „Стало /е велико срце." Нека то велико срце живи у обадва наша народа, од Шумаве ка Татрама и од Триглава До Тимока, од Суботице до Ђевђелије. Дошли смо данас на Гроб Великог Краља Александра Ујединитеља, осветника Косова и победника код Кумаунова, да ту положимо урну са чехословачком земљом, урну са неживом земљом, урну са земљом као симболом слободне, драГе нам отаџбине Чехословачке, искупљене потоцима суза и крви, и неизмерним, вековним трпљењем. Долазимо са жарком жељом, да би ова земља била пред братским народом ЈуГословенским и пред целим светом доказ дубокоГ поштовања и истинске захвалности нас живих к Великану мртвоме, у коме су све народне жеље, све народне мисли, наде и идеали били усредсређени. Торимо од чежње и жеље, да поколења, данашња и будућа, поколења народа јуГословенског и чехословачкоГ, да слугиају и да разумеју у свима временима мира, рада и боја, зов мајке земље јуГословенске и чехосло" вачке, зов осећања оних, који су за слободу и процват ЈуГославије и Чехословачке трпили и крварили, Глас историје два братска народа. Горимо чежњом, да никад и ниуједној прилици се непоколебају, не посрну, већ да имају увек како Чехословаци, тако и ЈуГословени, пред очима и у мислима велике пргг мере својих ослободитеља и ујединитеља. Будемо ли тако поступали, доказаћемо своје поштовање и захвалност делима највећеГ словенскоГ Краља Александра и осиГураћемо безбедност добра и среће својих народа... Ову Груду чехословачке земље, наше драГе отаџбине, полажемо овде у отаџбини браће, чија /е крв проливана и за нашу свету ствар. Спојени у болу, спојени у трпљењу, сиојени у слободи. Будемо ли увек сиојени и у раду и у стремљењу, за народни напредак,