Општинске новине

Богдан Крекић, бећнић града Београда

С ћ у п о ћ а

Широка јавност није у довољној мери упозката са постојањем несразмере цена аграрних и индустријских производа у целоме свету, а код нас нарочито. Томе несразмеру цена, такозваним привредним маказама, највићим делом се приписују узроци овој дугог трајној и страховитој привредној кризи која угрожава егзистенције не само ситне већ и оне најкрупније и доводи до политичких манифестација са врло далекосежним последицама. Успоставити равнотежу цена аграрних производа са ценама индустријских прсизвода значило би створити главне услове за уравнавање пута за нормализовање привредних прилика и градског живља и за исцелење!, колико толико, тешких социјалних последица које је она немилице за собом оставила у виду пустоши на разним пољима породичнога и првенствено друштвенога живота. Цене аграрних производа код нас су, најзад, ових дана почеле и нагло и високо да скачу! Онај ко ствара брзе и површне закључке, може у тој појави да види пут ка нормализовању наших привредних прилика и да затварање привредних маказа поздсави каз нзпосредан пут ка благостању које ћз непосредно да се одрази на све друштвене редове. Има случајева када би скакање цена пољопривредних производа, нарочито ако би се то ограничило само на пољопривредне производе, за привредни живот заиста значило благодат. Када би са поскупљењима која су ових дана настала био такав случај, онда ми не би имали разлога да овомз напису дамо наслов „Скупоћа", него би смо га крстили са „Нека је срећно!" Нажалост, морамо да подвучемо: да скакање цена аграрних производа, које је настало, не значи увод у привредни просперитет. Управо поводом најновијзга пораста цена има разлога за страховање да грађанство Београда улази у један много црњи период привредног и социалног живота, него што је био онај у минуломе најтежем времену. Факат који показује да су до сада цене индустријских и цене аграрних производа стајале у стално високој сразмери на штету а-

грарних произвођача, доказује да јз рад нашег пољопривредника био стално потцењиван и да су производи његови бивали ношени у бесцење. Сталан несразмер цена већ годинама, поред високих намзта, онеспособио је најширу нашу народну масу да се на пијацама појави као купац индустријских производа. Логично би било, према томе, да се пораст цена аграрних производа манифестује у појачаном приливу новца на сал1о> и у нојачаиој куповној способности сељака на нашим гратским утијацама. Али да би се пораст цена аграрних производа овако манифестовао, постоје иззесни важни предуслови. Пре свега да жетва цереалија дадне нормалан годишњи принос и да на пијаце наше и у иностранству буду избачене уобичајене количине аграрних производа. Тек у том случају поскочиле цене аграрних производа на данашњу висину, значиле би за нашег пољопривредног произвођача нешто јер би му донзла повећане новчане приходе изнад уобичајених, које би он могао да пласира на вишим гратским пијацама и које би на другој страни нашле одраза у јавним финансијама и у ловећаном кружењу свих привредних добара. Пораст цена аграрних производа који је наступио, није, нажалост, дошао као последица какве нарочите привредне или социалне политике, него је наступио аутоматски, по ћоравоме закону понуде и тражње. Суша је овз године увелико упропастила летину. Жетвени принос је знатно подбацио. У току целе године пијаце су у цереалијама увелико оскудевале. Потражња је била стално већа од понуде. Најсиромашнији наши грађани чак и у по лета су морали да једу стари пасуљ... Јесења жетва је била резиме сушне, рђаве године. Цене су скочиле у сразмери са подбацивањем жетвеног принсса. Награђивање труда аграрних продуцената остало је при старој несразмери према индустријским производима, По^ раст цена пољопривредних производа није, дакле, донео ни привредне ни социалне користи. Обратно. Узроци који су довели до пораста цена аграрних производа довели су до велике несреће не само широку масу београд-