Општинске новине

5*

Ин&. Мидош Д. АнђелБовиП, референт Одељћа за ећспро-апроприацију Градсћог поглађарстђа Значајј 1травил,11ш&а Регулациоиог фонда за извршење регулације града Веограда

Градско веће на седници својој од 25 пр. мца примило је и усвојило пројектовани правилник Регулационог фонда за извршење регулације по Генералном плану града Београда. Колико је ово важно за извршење Генералног плана показаће најскорија будућност, јер ово је увек било једно од најболнијих иитања како по општинске финансије, тако исто и по извршење Генералног плана Београда. Грађевински закон, који је донет 1930 г., у своме § 126 предвидео је за сваки регулациони фонд за извршење, у коме је у неколико реченица дао важност овом фонду, полазећи од основних принципа за извршење регулације за један град. Законодавац је имао пред очима све тешкоће око извршења једног регулационог плана, па је обзиром на те чињенице хтео и законом ове тешкоће да олакша, стварањем регулационог фонда за сваки град понаособ. Познато је да у комуналној политици сваког града, битну важност за његово напредовање има регулација, односно њено извршење. Онако, како се регулациони план једнога града извршује, по томе се и цени његово напредовање. Београд, као престоница Краљевине Југославије, добио је свој Генерални план још 1924 године. План је рађен конкурсом и као такав он је збиља давао слику једног будућег велеграда. Одмах по озакоњењу једног генералног плана, Београд је почео нагло своју грађевинску делатност. Прилике, у којима се Београд одмах по ослобођењу налазио, захтевао је своје брзо напредовање, а следствено томе, захтевао је и оно, што је Ге,нерални план предвидео: широке булеваре, нове улице, скверове, паркове итд. Наметлао се још тада одмах питање извршења овога плана? Још тада, одмах се могло помислити да Генерални план Београда, као план, збиља претставља једну добру техничку студију, али је исти врло тешко остварљив, обзиром на финансијску страну његовог извршења.

Још одмах по његовом доношењу, рачунао сам приближни финансијски ефекат. И збиља, рачун је био такав, да је за извршење свих ново пројектованих булевара, нових улица, тргова, паркова, скверова итд. била потребна цифра од 4 милиарде динара. Када овај финансиски ефекат знамо, лако је било одмах одговорити, зашто је Генерални план од 1924 године био тешко изводљив и зашто се одмах по његовом доношењу приступило из године у годину изменама,'каКо у ново пројектованим булеварима, новим улицама, трговима, парковима, јавним грађевинама итд. тако исто у начелу његовог извршења. Постојале су свега две могућности: или Генерални план мењати, или ставити тако рећи пола Београда под удар Генералног плана, за који нико није могао дати гаранције да ће се он у скорој будућноети моћи извр(шити. А да ли је било лако ове резервације већине имања у Београду ставити под удар, без рока? Разумљиво је да не, када се имало у виду да је Београду била потребна грађевинска делатност. И од два зла бирало се оно које је мање. Генерални план се мењао, грађевинска делатност је расла, али Београду је било доста укинуто од Генералног плана, како је било пројектом предвиђено. У тс време нико није помишљао, да стварајући регулациони план за један град сдмах треба створити и регулациони фонд за његово извршење. Ово су две неопходне потребе за извршење регулације једног града, које с? једна без друге не могу, нити смеју замислити. Комунална политика града Београда од 1924 год. у погледу на регулацију била је немоћна у овоме правцу, јер> су јој недостајала финансијска средства. И ако из података који нам стоје на расположењу погледамо, увидећемо одмах, да је Београд на извршење регулације до данас утрошио само око 150 милиона динара. Цифра која преставља непознату суму када се има у виду да је данашњем Генералном плану измењеном и допуњеном потребно још око милиарду динара.