Општинске новине

ЛЕ»убомир Нинић, шеф ћабинета Претседништба Београдсће општине

Градс1со грејјате — Једна комунална служба која је код нас неповната: градско грејање. —

Развођење топлоте на даљину помоћу нарочито подземне канализације није нова ствар. У градовима Сједињених држава Америке оно се почело развијати пре више од пола века, а у Немачкој су такве градске мреже почеле да се стварају још око 1900. Ево листе градова који имају градско грејање: Северна Америка 165 градова, Немачка 17 градова Чехо-Словачка 3 града Холандија 2 града, Француска 2 града Русија 2 града Данска 1 град, Швајцарска 1 град. У извесним земљама градско грејање знатно се развило. Да би човек о томе створио себи слику, довољно је навести неколико цифара које се односе на мрежу Нзујорка, највећу на свету; та мрежа развија на сат 1 милион и по калорија, што одговара производњи од преко 2,500 тона паре на сат. Дужина канализације сада је 120 км. Зона у којот се она грана дуга је 14 км., т.ј. дужа од Париза у највећој његовој димензији. До 1930 године градске мреже за развођење топлоте развијале су се брзим темпом, и већина је само од 1926 до 1930 удвостручила своју вредност. Од 1930 године развој се успорио, услед светске кризе; али, и поред финансиских тешкоћа, велики број градова извршио је ипак проширења својих мрежа. То значи да је градско грејање освојило публику својим преимућствима и заузело је видно место међу осталим општинским службама: водовод, електрично осветљење, гас, канализација, саобраћајна служба и т.д. Упоређење између мреже са паром и мреже са топлом водом. Често пута води се дискусија око тога који је систем кориснији:да ли онај са паром или са топлом водом. Дошло се до закључка да се и један и други систем могу употребити према приликама. Сваки има своје добре и рђаве стране.

Мреже са паром морају бити снабдевене инсталацијама за пречишћавање које су један терет у експлоатацији, али код њих је омогућено лако мерење предате топлоте. Мреже са топлом водом функционишу без пречишћавања али код њих су потребне пумпе за циркулацију воде; мерење предате топлоте је мање прецизно, често пута готово немогуће; прикључивање зграда грејаних паром је скупље. Производња топлоте У сваком случају, било да се топлота разводи у форми топле воде или у облику паре, потребно је произвести их у каквој централи великог капацитета помоћу казана са паром или топлом водом. Разводна мрежа има цеви за довођење паре или вруће воде и одводне цеви, којима се враћа или кондензована пара или расхлађена вода. Ове цеви обложене су ефикасним и дебелим изолационим материјалом (око 3 см.). Оне пролазе кроз ходнике добро заптивене. Нарочити апарати омогућавају истезање и скупљање цеви, услед мењања температуре, а без штете по саму мрежу. На појединим местима намештени су затварачи који омогућују да се извесни делови мреже изолују, приликом поправки или евентуалних радова. Употреба топлоте у зградама На улазу код градских претплатника налази се трансформаторска станица која се, уопште, састоји из следећих апарата; затварач, мењач, апарати за аутоматско регулисање. Ове станице израђује предузеће које експлоатише централу и морају бити израђене од испробаног материјала и тако да могу функционисати без икаквог надзора. ПреимуНства градског Грејања Преимућства градског грејања су следећа: — уклањање присуства ватре и опасности од пожара (отуда знатно смањење премија за осигурање),